Просветни гласник

490

Просветни гласник

воља да изгубе у телу послушно оруђе свога деловања, или да у снажном телу загосподари недовољно обрађен и недовољно јак дух. Сада је постало јасно да све оно чега има у човеку духовног у многоме зависи од материјалне стране његова живота. Према томе не неговати тело телесним вежбама, да ако је слабо постране здраво и снажно, а ако је здраво и снажно да се тако одржи што дуже, јесте један од оних неразумљивих неактивности људске логике. Утврђено је мишљење да је за нормалан душевни живот потребна физиолошка равнотежа организма, како због субјективног доживљавања тако и због објективног опажања. Ова су сазнања утицала на радикалну промену постојећих васпитних система у свету, који су се до недавног времена занимали искључиво духовном сфером човека и следствено имали за циљ само изграђивање осећаја, интелекта, воље и опажања. Чак и сама гимнастика, која је према становишту савремене науке, ужи појам од телесног васпитања, успева да извојује себи место у школском васпитању, јер су педагози дошли до закључка да" она утичући неизбежно на развој тела развија и доводи до изражаја у области активности: окретност, одлучност, срчаност и истрајност; из области интелекта: оштрину посматрања, расуђивања и закључивања, а из области емоционалног живота: правичност, осећање дужности и одговорности. Данас телесно васпитање мора бити прилагођено принципима општег васпитања, оно у осталом мора бити део интегралног васпитања. Пошто смо видели да међу телесним и духовним животом постоји узајамни однос, очигледно је онда да правац и метода телесног васпитања морају имати један посве одређени циљ; а тај циљ мора бити савршена личност, радни члан народне заједнице. Ми можемо теоријски да делимо телесно васпитање на гимнастику, игре, спорт. Али да би могли да говоримо о развоју спорта и његовом утицају на омладину и народ, потребно је да расмотримо шта се подразумева под појмом спорт. Теоретичари телесног васпитања дају разне дефиниције. У сваком случају слажу се у основи сви, да је спорт известан облик телесне делатиости, која је управљена ка једном одређеном циљу. Од различитих циљева зависи и сам значај појма спорт. У спорту се јасно обележавају два чиниоца: биолошки и социолошки. Делатност првога је стална и обележена је биолошким законом, нагоном за кретањем и заједничка је, мање или више, свим људским јединкама; други је у зависности од идеологије,