Просветни гласник

0 ЛЕПОТИ

КЊИГЕ И ЊЕНЕ ОБРАДЕ

Средњи век Србије није показивао култ само за архитектуру, зидно сликарство, обраду тканина, метала, дрвета, итд., него и књига, т. ј., писано слово будило је знатан интерес код властеле и вишег свештенства. Мирослављево еванђеље, као синтеза хришћанске мисли и уметничке акције, јесте најинтегралнији и најпотпунији графички облик пластичких тежњи и реализација немањићке Србије. Варсамелеон и грешни дијак Глигорије изразили су у карактеру ћирилиских слова као и у раскошности иницијала јединствен о.сећај одушевљава својом ритмичком организованошћу светла и сенке. У не мањој мери прожет је тим врлинама и глагољски рукопис Хрвојева мисала, писан почетком 15 века. Јачим уобличавањем цртежа ублажера је моћ и снага израза Хрвојевог мисала — што у односу према Мирослављеву еванђељу дефинише у већој мери импресивну лепоту. И кроз легендарне илустрације Александра Великог, у рукопису босанске ћирилице, провејава такође култура и стручна образованост домаћих мајстора-цртача. Њима није био непознат византиски начин фигуралног компоновања као ни графички сензибилитет персиских колорисаних минијатура. У многим апокрифима, хроникама и хагио-. графијама настављен је рад око усавршавања облика ћирилских знакова да би се, напослетку, у Доментијанову Житију Св. Саве дошло до јединствене пластике, логичне конструктивности и елегантне модулације писаних слова. Сређивање пропорција и усклађивање ритмичког акцентирања витких и снажних линија, уздигло је цео овај естетски напор до вредности и величине стила. Док су у феудалном средњем веку властела и црква морали да знају све и да буду упућени у све мистерије уметности и знаности — нижа каста, опет, живела је у пуној игноранцији и вечитој учмалости. Падом српске државе ишчезава активност повлаштеног сталежа, т.ј. носилаца културе. Тај слом духовног континуитета рађа хаос и нерад у ропској тами османлиског го-

Драгутин Митрииовић

оне умерености која