Просветни гласник

О лепоти књиге и њене обраде

495

сподства. Тек касније иницијативу духовног и ликовног стваралаштва преузима нижи друштвени слој, дакле људи са села и многобројни занатлије. Из ових широких слојева снага анонимних мајстора и песника, упркос апокалиптичкој атмосфери дуготрајног робовања и политичке потчињености, сија у лепоти херојског епа и у богатству васколиког народног фолклора. Неоспорне вредности српске народне уметности јесу свечана исповест духовне снаге и ликовног стваралаштва нашег рода. Сељачки сталеж успева да, кроз све прохујале векове, колико-толико одржи континуитет свог уметничког доживљавања и да изгради оне елементе који могу да послуже као база рада и извор светлости нашим садањим лутањима и тражењима. До појаве штампарије народна мисао ширила се усменим путем да би, временом, еволуисала у ново уметничко „вјерују", т.ј. у уметност живе речи. Тек касније, у току XVI, XVII и XVIII века т.ј. у временском периоду који је био доста богат лепим и успелим едицијама, лик писаног слова уступа место вулгарнијим комбинацијама штампаног слова. Овде спада Г лагољски катехизам штампан у Ураху, који као и многа друга издања тог доба не подлеже нашој анализи, јер није домаћи уметничкотехнички производ већ, по обради и карактеру штампе, припада другим културним центрима. И цетињски Ободски октоих изведен је без сумње помоћу техничких прибора и ливених слова не нашег порекла. У њему се огледа у пуној мери изванредна инспирација домаћих мајстора штампара који су, захваљујући урођеном смислу за декоративност, осећању лепих облика као и респектовању техничких закона, успели да изведу истинско ремек-дело графичке уметности. Књигу модерног доба, чији спољни и унутрашњи изглед треба да манифестује укусну обраду и солидну занатску израду, украшава примењена графика и књиговезарство који, као две важне дисциплине примењене уметности, својом међусобном сарадњом, обезбеђују материјалну и естетску вредност штампане и увезане књиге. Погрешно је тврдити да достојанственост књиге зависи од раскошне скупоцености. Напротив, њена раскошност треба, пре свега, да је израз занатских истина и декоративних ефеката типографије т.ј. карактера слова и светлог оквира, који, својом одговарајућом ширином, постиже жељени тоналитет отиска, даље ивица, волумена, те идеалног савеза „црног и белог" ■— што све, при срећном решењу постављених проблема, доказује смисао и умешност складне и равномерне поделе светлих и тамних тонова. Модерна средства обраде и штампања књиге такође су подвргнута закону субординације, тј. правилу које доказује да се