Просветни гласник

496

Просветни гласник

почетак сваког дела састоји у постављању програма, а свршетак пак у његову срећном решењу. Нажалост, данас се увелико отступа од правилног рада и негира постојање старих традидија и метода обраде књиге. Једном речју, систем рада који је некад првенствено служио укусу и хигијени и респектовао занатске поступке, те својом ритмичком усретсређеношћу постизао резултанту квалитета, наилази данас на слаб одзив. Свакако да модернизам данашњег времена подлеже еволуцији савремених социјалних потреба и навика као и развитку механичких алата, што повлачи собом из основа мењање облика и одређује нову естетику. Али и поред ових нових могућности изражавања опажамо да се сва та модерна средства губе у неодговарајућим правцима, те да не испољавају свој лик, свој карактер, већ претежно некритички, недоследно и површно, покушавају да подражавају све оно што је старо и везано са некадашњим занатским лостуицима. Модерни алати и модерне материје, у првом реду, треба да служе формирању својственог језика и облика. Нажалост, савременим радом и пословањем приближујемо се највише квантитативном идеалу. Бездушна машинизација не иде за тим да се постигне естетско допадање и уживање, већ једино пословна рентабилност. Рђаво руковођен машинизам убија дух и изазива негодовање, јер културно образован човек мрзи хладноћу и крутост механизованих остварења које су лишене суптилних акцената тражених решења као и ^богатства имагинације. У суштини не би требао да постоји аитагонизам између индустриских метода рада и уметничких тежњи. Напротив, требало би покушати да се васпостави њихова међусобна сложна сарадња која би манифестовала не само потребе рационализације и задовољавања калкулације, већ и естетске постулате, финоћу духа и лепоту облика. Обрада књиге углавном зависи од следећих чинилаца: од избора материје као што су хартија, кожа, картон, свила, злато, олово, мастило, итд., затим од примењивања графике, слова, компоновања страница, сређивања црних и белих површина, утврђивања линија, одговарајућих оквира, те смештања у простор гравира, литографија, монотипија и везања свих тих материјалнотехничких и уметничких елемената и поступака у једну организовану целину. Повез или спољна заштита књиге, листови и њихово прошивање и причвршћивање за корице, конструктивна су спајања књиге — и морају да јој најсвечаније обезбеде солидну арматуру. Књига, у исто време, треба да је и хигијенска, што значи да је наше око с пријатношћу и лакоћом може да чита, а рука да без напора постиже отварање жељене странице.