Просветни гласник

500

Просветни гласник

тимизам Међурајха у коме је стварна политичка немоћ нашла свој изражај, ударила печат и реформаторском делу 1925 године. Веровало се да се наша политичка власт може надокнадити реформом образовања; мислило се да се губитак државног угледа пред друштвеним властима може поправити изграђивањем једног у основи необавезног учења и да ће се криза немачког живота барем делимично моћи пребродити увођењем науке о немству, те „споне наше националне зграде"; укратко хтело се је да се образовањем створи грађанин без државе. Поред целог оптимизма у образовању стајао је и тај покушај у знаку оне унутрашње беспомоћности и безнадежног одрицања, што је толиким творевинама оног времена било својствено. Није се мислило на то да из непролазне супстанце наше расе може да израсте нови лик немачког живота. Тако је вера у спојну моћ идеализма била сувише велика немогућност за веровање у живу стваралачку снагу немачког живота. Данас схватамо из непосредног доживљаја наше духовне револуције да обраћање немачком идеализму није повратак самосвесног покољења извору своје снаге, него бежање из невоље садашњице у царство прохујалог времена. Свако право образовање потиче из живота, а живот маже само животом да се запали. Када националсоцијализам истиче живот и дело испред свију система васпитања и образовања, он тада изражава закон о развитку сваке велике културе. Политичко деловање је заснивање новог поретка. Пре него што би било говора о новом васпитању, мора да буде створен поредак који у себи садржи убедљиву снагу. Звто је држава Адолфа Хитлера постала васпитна држава, јер је Вођа стварањем свога Рајха обухватио снагу свога народа' у једној јединој политичкој вољи, у једном једином схватању које продире кроз све, и тиме опет омогућио велико и умно васпитање. Цело -планско васпитање извршено је по планском реду. Националсоцијалистички васпитни систем према свом пореклу није дело педагошког планирања него политичке борбе и њених закона. Јуришна одељења (С.А.) и Хитлерова омладина створени су најпре као борбене организације Покрета, које су јамчиле за победу националсоцијализма. Али врло брзо развио се из тих борбених организација нови животни поредак у коме је истовремено ноци васпитни принцип постао делотворан. У војничко-политичким борбеним заједницама јуришних одреда СА и СС створено је суровим избором борбе националсоцијалистичко јединство нације, које је Вођа захтевао. Далеко пре него што је националсоцијалисти.чка држава могла да узме у своје руке васпитање, настао је изван школе и организованог народног васпитања један омладински васпнтни систем, ограђен за себе, у коме је постигнут нови став те развијене и опробане нове врлине карактера, које је Покрет исписао на застави, не проучавањем него заједничком борбом. Политичка млада војска постала је носилац новог васпитања још пре него што је могла да прими свој нарочити васпитни задатак из руку националсоцијалистичке државе. Не би било могуће очигледније приказати преимућство политике над педагогијом, што је васпитни оптимизам из времена система порицао. Победа националсоцијалистичког покрета, која је дала нови лик и нови став човека, морала је најнеминовније да заврши време васпитног оптимизма и да реши питање просвете на нови начин. Националсоцијалистичка духовна револуција дала је лик правог, т.ј. крвљу и историјском судбином предодређеног човека место лажне слике образоване личности. Уместо хуманистичке васпитне идеологије која се