Просветни гласник

Белешке

501

одржала до недавно, националсоцијалистичка духовна револуција изградила је један васпитни поредак који се развио из саме борбе. Само у духу овакве политичке дисциплине може да изникне истинско образовање као централни задатак будуће школе која не спутава младог Немца у способности за одушевљење него ту способност потенцира до самопрегора. Свако друго образовање, које проистиче изван ове националсоцијалистичке васпитне стварности, остаје апстрактно и народу страно, јер прилази човеку не као стварности него као простом разумном бићу чак и кад је утврђено народно обележје образовног материјала. Разуме се, школа није одмах и непосредно подвргнута револуциоварном преустројству као што ни уређења., која захваљују свој опстанак васпитном веровању прошлих времена, нису одмах и првенствено захваћена елементарним васпитним догађајима као политичка стварност. Разлог томе не треба тражити само у чињеници, да је дух који се налази у формама жилавији и упорнији од духа који је у људима и да се према томе поредак у коме су идеје прошлих времена постале форма, само лагано и постепено може изменити. Када је на помолу нова култура, када је у зачетку ново људско осећање, тада је много више на школи као расаднику образовања да устукне у своме значају. Школа је увек одржавана снагама свога времена, које ударају темеље, али живот одмиче понекад напред. Школа предаје духовну садржину једном добу, али она следи одлучујућој духовној измени изгледа света. Њен значај расте ипак дотле док нови духовни материјал не постигне такав степен да се може учити. И националсоцијалистичко. доба ће створити школу која је дух њеног духа, али ми морамо бити свесни да стојимо на почетку новог образовања. Истинско образовање поставља мост између прошлости и будућности једног народа, није дакле само скуп наученог знања, него живи облик. Жалба најбољих синова нашег народа да нам омладина слаби, да се терети прекомерним историјским образовањем, да је та прекомерност напала пластичну снагу живота, била је у њихово доба оправдана. Само онај који може да из садашњости ствара будућност, тај може без штете да се обраћа будућности. Само онај ко хоће, може да се снађе у обиљу знања, само онај ко има циљ може разумети почетак. Самосталност једног нараштаја је кључ којим он отвара врата прошлости. Тако је националсоцијализам први пут у историји омогућио стварно образовање целог народа на јединственој основи, иако није почео свој историски пут са развијеним васпитним идеалом. Док се раније погрешно народ делио на „образоване" и „необразоване", данас је вера једног народа у свој задатак, своју снагу, свога Вођу, не само спона у политичком јединству. него и тле на коме ће израсти ново народно образовање. Немачка омладина, која данас долази у наше школе, гледа у будућност. Она је вођена својим здравим самопоуздањем, својим јаким инстииктом за све што је живо и вером у Вођу као оличење свога идеала. Ова свест о њеном историском задатку не само да отвара омладини видик у прошлост него јој буди и жељу за сазнање.м историске повезаности у којој се налази. Тако из политичког самоосећања следи нова спремност за учење. То су претпоставке за живот нове школе, које мање срећна времена пре нас нису имала. И ако се школа данас одлучно окреће од утицаја лажног образовања кога су прошла времена заступала под именом „опште образовање", и ако се ставља у службу васпитања које полази од тела а захвата душу, те у школи и ван ње васпитава за заједницу, ип-ак она мора да остане с§^Ш