Просветни гласник

502

Просветни гласник

тога, да њен пут стварно води преко развијања духовних способности. У томе не лежи никакво ограничавање школе, него њен нарочити задатак који само она може да испуни. Сви васпитни облици имају само један циљ: формирање националсоцијалистичког човека. Али сваки од њих има и свој нарочити задатак који мора да схвати и испуни ако неће себи самом да шкоди. Школа је стварно тиме и обележена што наставом васпитава. То не значи да треба да једнострано развија разум и ствара научника или интелектуалца. Ко је истински увидео да је човек јединствено биће, а не можда састављено од тела и душе, неће порећи да и развој духа, развој умних снага и посредовања живог образовног материјала, захватају целог човека и доприносе сазревању његова карактера. Образовање као нарочити задатак школе не исцрпљује се у развитку индивидуалних снага појединца. Посредством образовног материјала оно сврстава младог човека у историску заједницу његова народа, посредством стварног знања и умешности оспособљава га да загосподари животом. Овај задатак ставља немачку школу управо данас под нарочито велику одговорност. Немачка оскудева просторно и у земаљским производима, њено право национално богатство лежи у снази и у вери и у способности њених људи и жена. Стога је задатак немачке школе да васпита људе који су у правој оданости народу и Вођи способни да живе немачким животом, да своје духовне снаге развијају до највиших способности стварања, како би сваки на своме месту извршили задатке који су постављени Немачкој. Огроман је обим и разноврсност ових задатака. Прва је дужност националне школе да свакој живој снази прокрчи пут ка делатности која јој одговара у служби заједнице, без обзира на порекло и имовно стање. Стога у вези са националиим животом свака врста школе има иоред различитих циљева исту важност. Средњој школи додељује се дужност у изградњи немачког васпитног поретка да образује део младог покољења, који ће доцније узети учешћа у решењу животних задатака нације. Група ових људи и широки слојеви народа не стоје у међусобном односу образованих и необразованих. Оно што њих међусобно разликује јесте далеко више мера одговорности" и самосталности у неустрашивој одлучности и способности за одлучност, што се од овог стваралачког слоја очекује. Дужност је зато средње школе дл из свију кругова народа одабере младе Немце, способне и спремне на службу са вишом одговорности и да у њима васпита оне способности одлучивања и деловања које су им потребне да би доцније могли сносити одговорности лекара, судије, официра, учитеља, и т. д. У знаку ове мисли избора и деловања, што се не ограничује на интелектуалну даровитосг него се протеже на целог човека, стоји целокупан рад средње школе. Циљ захтева јединство школе и спречава да се она због других сврха својевољно дели. Средњ-а школа је додуше упућена радном свету народа, али она не образује за извесне позиве. Зато се не иде за тим да младићи и девојке напуштају школу са, по могућности, најобилнијим стручним знањем, него са способношћу да на правом месту, спремања за свој позив, постигну потребно знање за своје посебне дужности. Средња школа даје у поређењу са народном школом дубље и обимније знање, не можда због тога што се образовани баш својим образовањем мора да издигне изнад народа, као што је то претпостављала једна заблудела педагогија, нити само зато што у нашој животној стварности тешко може да падне и једна одлука светског значаја без темељног знања: