Просветни гласник

5*.

Белешке

507

и довео до повећања незапослености, колико зато да би се само најдаровитији пустили на студије у високим школама и на тај начин постигло подизање социјалног нивоа и ослободило демагогије која је до тада владала. Први корак ка решењу тог.а проблема учинио је 1932 године тадашњи министар просвете професор Сиб1ауо СопМго Катоз тиме што је увео пријемне испите за универзитет. Критички дух којим се одликовао у вођењу свога министарства није му дозволио да предузме пренагљене мере у овој тако важној и одговорној ствари пре него што буде располагао персоналом специјално припремљеним за обављање тих испита. Сами испити подељени су на научни и психотехнички део. Године 1934 спровео је .тадашњи министар просвете овај испит као неку врсту матуре. Тај испит је обухватао све предмете из наставе више школе. Ова мера изгледала је наравно као неповерење према гимназијској настави, пошто је тиме практички укинута важност школских сведочанстава за универзитетске студије. Али ни овај начин пријемног испита није довео до државног надзора над средњошколском наставом, нити су се из тога појавиле икакве педагошке смернице за школу. Две године доцније спроведена је „Реформа средњошколске наставе" која се до тада састојала од једног општег течаја од 5 година и два двогодишња курса, једног за природне и једног за духовне науке. Поменутом реформом уведен је један општи течај од 7 година без подељености и прописане су нове смернице за пријемни испит за универзитете, који није обухватао целокупно кандидатово знање стечено у гимназији, већ само три предмета који нарочито долазе у обзир као припрема за студије на универзитетима и другим високим школама. Године 1941 предузели су професори Мапо с1е РЈ&иеЈгеЈо као министар просвете и Горез с!е А1те1с1а као државни потсекретар за национално васпитање нове измене у средњошколској настави. Они су опет успоставили поделу на природне и духовне науке за кандидате универзитетских студија, не мењајући при том пријемни испит за универзитет. Ти испити немају сврху да ограниче број слушалаца па стога није ни уведен питегиз с1аизиз. Напротив, намера је била да се духовни ниво нације подигне избором најдаровитијих. Ови испити имају ипак две слабе стране: они обухватају само испитивање знања, а не обдарености и способности кандидата. Та би се грешка лако могла избећи увођењем добро смишљеног испита способности. До сада се вршио само пасиван избор кандидата, што није давало слику кандидатове способности за студије на високој школи. У Португалији су испити сиособности у области васпитања врло мало развијени. Изузимајући школске лекаре који стоје у служби школске здравствене заштите и неколицине наставника виших школа, техничка испитивања способности врши само персонал Надлештва за саветовање при избору позива у Лисабону. За време првог управника овог надлештва одржано је у вези са саветовањем при избору позива само неколико испита за високе школе. Тада је започето и планско статистичко обухватање свих португалских позива. Делатност надлештва у области позива обухатила је првенствено занат. За време тадашњег директора, познатог педагога, професора ОНуеЈга Сштагаез тежи се за стварањем избора средњошколских професора који треба да у гимназијама организују саветовања при избору позива у вези са пријемним испитима за универзитетске студије.