Просветни гласник

446

Просветни гласник

једном вишем принципу стварања претставља праву суштину личне и народне части. Из ње проистиче полагање права на слободу, рад и хлеб, као год и, основ за све остало, па и за право на властиту груду. -Тако постају основне пароле националсоцијалистичког народног васпитања: „крв и земља, слобода и част, рад и хлеб". Најважнији предуслов за такво васпитање немачког човека за националсоцијалистички животни став је та крвна основа, наследна припадност немачком народу. Националсоцијализам је савладао грешку прошлости која је веровала да се из сваког човека може да извуче све, одговарајућим васпитањем, просвећивањем, науком и образовањем. Ми смо, напротив, убеђени да се сва велика дела и прегнућа могу само тада пробудити и постићи, ако је човек већ својим рођењем наследио одговарајуће наклоности. Као што се од Јеврејина, наклоњеног лупештву, не може васпитањем створити частан и веран управитељ, тако се за херојска дела може васпитати само народ који води порекло од храбрих предака. Обрнуто, може додуше херојски настројен народ да се свесним завођегвем и хушкањем доведе до класне борбе и погрешног постављања народносног и животног циља. Тако је немачки народ допустио да га Јевреји и њихови деможратски трабанти доведу до пацифизма, до класне борбе и унутрашњих партијских размирица. Тако су у немачкој историји свештеници разних конфесија и секти дотерали разлике у религијама готово до братоубилачког рата. То је све морао националсоцијализам да победи. И он је победио. Препирање, духовна колебљивост, конфесионална расцепканост, сукоби привредних интереса, личне и суседске разлике, разлике порекла — све је то данас устукнуло пред огромним другарством у гигантској борби коју су против целог немачког народа распалили бољшевици и плутократи под јеврејским окриљем. Немци, који су 1918 веровали у све само не у себе саме, који су се ухватили на пропагандне лажи Јевреја у земљи и непријатеља споља, који су лажним обећањима америчког „апостола мира", Вилзона, поклонили бескрајно поверење и стога драговољно положили оружје, да би онда понижени Версајским диктатом — ти исти Немци су данас увидели своје тадашње слабости и грешке. Они су доживели и били сведоци догађаја како се под Адолфом Хитлером савладала незапосленост и привредни слом из 1932, како се у Немачку уселило право, мир и ред и како су људи и синови нашег народа извојевали неупоредиве победе. На тај начин је вера и другарска верност првобитно малог националсоцијалистичког покрета постала јака вера и чврста непоколебива вер-