Просветни гласник

СтоЈан Новаковић као просветни рефсрматор

529

врсте. Језиком који је лишен закучасте модерне терминологије и за којим човек чезне кад чита понеки такозвани напредни наш закон, стоји ту у чл. 34: „Свако дете које живи у Србији дужно је походити школу кроз шест година, по одредбама овог закона". Дакле не само модерно начело обавезне наставе него још усто и начело вишег народног школовања, шестогодишњег, прокламовано је ту са пуно смисла и са широким погледом на ствари наше просвете. Нажалост то начело обавезног вишег народног школовања није нашло своју широку примену у Србији ни до данас, јер је већ 1898 основна настава опет реакционарно враћена на четири године, а доцније, и кад се пошло Новаковићевим путем, није се имало довољно његове решености да се ово начело у живот спроведе. Новаковићева три министровања у просвети треба узети у целини јер су његове идеје просветне реформе у Србији носиле стално обележје не само једне постојане и упорне концепције .човека од струке него једног убеђеног просветитеља који се у своме министровању руководи идејама једног дубљег погледа на свет. Он годинама ради на својшм замислима школске реформе да би их после у даном тренутку свога министровања зрело остварио. Тако он се у основној настави не зауставља на поменутом закону него обухвата и наставне планове за нижу и вишу школу, израђене са великом брижљивошћу и у детаљима такове да би се њихова примена и данас могла пожелети. Великим бројем расписа он се брине о многим стварима основне школе, о ученицима и наставницима подједнако. Њему је много стало да се матерњи језик негује онако како он то замишља, али исто тако да се ученици пристојно владају и у школи и у цркви. Он се брине о подизању школа, о зградама и о огреву, о чистоћи и о намештају у школама, он се стара и о школским одборима и о продужним школама. Исти је случај и са гимназијама и реалкама. Поред тога што трипут допуњује закон о гимназијама, а двапут закон о устројству реалке, он својим правилима и расписима улази минуциозно у питање о полагању професорског испита које је за оно време било врло значајно, даје наставне планове за гимназију и реалку, поклања врло присну пажњу телесном васпитању у школама, а исто тако регулише и многа питања унутрашњег реда у школама, дисциплине, похођења цркве, изостанака ученика, правилног оцењивања итд. Мења и закон о устројству учитељске школе и поред оне у Крагујевцу установљава Учитељску школу у Нишу. Вишој женској школи даје нови наставни план и пети разред и допуњује наравно и овде основне потезе мноштвом расписа и наредаба. Даје модерно устројство школском надзору Просветни гласник бр. 10 2