Просветни гласник

530

Просветни гласник

у основним школама јер су секретари Министарства који су дотада вршили тај надзор чинили то понекад тако да су пролазили земљом без много плана а понегде испитивали ученике и оцењивали наставника и не силазећи с коња . . . Тадашњи министар просвете био је и министар црквених послова. Као такав он мења и закон о устројству богословије, даје правила унутрашњег реда у богословском општежитију, доноси осим тога закон о уређењу свештеничког стања у коме поправља материјалне односе свештеника. Он је уопште имао много социјалног осећања за сталеж свештеника, учитеља и професора. Законом о учитељским платама знатно је побољшао учитељско стање. А исто то учинио је и са професорима. Било му је стало до тога да се наставници не баве споредним занимањима него само својом школом. И бидо би добро кад би српска просвета у свим временима могла и ту да послуша свога одличног министра од пре 60 година. Професор Велике школе, кад је дошао за министра, сећа сеи ње и допуњу је јој закон два пута отварајући нове катедре и форсирајући учење страних језика. Карактеристично је да се Новаковић много бавио питањем како да наставници гимназија на самом универзитету добију спрему за практични педагошки и методички рад са ђацима, дакле мислио о ономе што и данас претставља један од крупних нерешених проблема наше. школске политике. А сасвим је природно да ће такав један човек који — место са положаја кнежевог и државног саветника, помоћника министра или касационог судије као што је то био случај са његовим 'друговима министрима долази за министра просвете са скромног положаја библиотекара Народне библиотеке, посветити пуну пажњу установи из које долази. Законом о Народној библиотеци и Музеју подижу се и ове важне српске установе на степен који су заслуживале. Двадесет и три закона, двадесетак наставних планова, програма и правила и око 60 наредаба и упутстава дао је Стојан Новаковић за време своја три министровања од скоро пет година. Његово старање за просвету је систематско, готово би се могло рећи једним данашњим много употребљаваним изразом планско. Оно никад није диктирано никаквим опортунизмом ни демагогијом, никаквом жељом за ефектом. Његов је рад на просвети свуда прожет једном пасионираном начелнсшћу која га је у очима многих, чак и његових пријатеља, понекад учинила крутим и хладним. Али крутост и одмереност његова баш је и долазила отуда што тај човек није марио да чини ситне услуге људима појединцима но по могућности што крупније и трајније услуге нацнји и њеним установама. Он је у целој својој каријери био пре свега човек духовног занимања и то првенство његово