Просветни гласник

2*

Стојан Новамовић као просветни реформатор 531

менталног склопа помогло му је да и у осталим активностима државника, политичара и дипломате одржи линију идејног човека и начелног делања. Неки би хтели да његово старање о детаљима у просвети сведу на став једног професора педанта, дисциплинарца са шибом. У ствари, он се ужасавао сваке шаблоне, половичности и површности решавања те је покушавао, баш тим улажењем у детаље, да буде разложно користан и да стигне својој жељи до краја. То је право старање једног домаћина за кућу у којој се зна шта је ред. Људи тог карактерног склопа, један Димитрије Матић, Стојан Бошковић, а пре свега Стојан Новаковић претстављају као министри просвете тип домаћинског стараоца и управитеља просвете према доцнијем типу т.зв. ресорног министра који је углавном отправљач послова, а да и не говоримо о типу министра партиског човека на кога смо у последње време били навикли или чак професионалног политичара чији је сушти антипод био Стојан Новаковић. Његово покољење и његова врста људи доживели су много. Два убиства владаоца, неколико уставних удара, велики број политичких смена, значајно померање империјалних и континенталних снага у Европи, неколико ратова са светским на завршетку■ Примитивна наша средина у свом дневном животу заосталом и ситном, пуном зависти и мржње гутала је и тада много од снаге и решености бољих српских људи. Али су високи напон отаџбеништва и стасалост за подвиге код таквих људи савлађивали и саму средину и њене пороке и донуштали да се јунаштву и чојству да достојно место и у цивилном животу. У формату који је приличио великом времену, у карактерима чврстим и дораслим, у поносном животу који је знао цену смрти и садржину живљења, ишло се ка крупним циљевима снажно, мужевно и достојанствено. Једно жарко и усијано сагоревање и сазревање у покољењима, једно грозничаво и пожртвовано делање у појединцима носило је циљеве националне револуције и формирало људе. Такав један пун живот на који и ми у нашој несрећи можемо да гледамо са ведрим сећањем и освежењем, био је и живот Стојана Новаковића. Он није само национално исправан човек него национални активист првог реда. Није само вредан трудбеник него и човек са схватањем које произлази из дубљег српског погледа на свет. Он је сјајан пример талентованог и радног Србина отаџбеника који је у политици био човек од начела, у науци савестан и широк истраживач, у дипломацији човек сигурних националних концепција, а у просвети тип министра који нам највише треба, тип првокласног идејног васпитача .