Просветни гласник

570

Просветни гласник

ван њега. На пример, наставник српског језика, који има највише шанса да дође до погодног чланка за обрађивање, мора најпре да се на њему позабави граматиком, стилистиком, па и естетиком, а онда тек његовом моралном страном. Чак и наставник веронауке, који својим предметом може пружити највише моралних идеја, из истог је разлога у немогућности да се на њима задржава; он је окупиран историјама, теолошким расправама, обредословљем, катихизисом, а само у једном одељењу етиком и то хришћанском, док ми хоћемо морал који образује карактер, то јест хуманонационални морал, грађански морал. — Као што се према овоме види, у колико се ради на васпитавању, рад на њему није систематизован. Исто тако и само васпитање није одређено, те наставник ни сам не зна © чему би с ученицима поразговарао из области морала, и кад за то добије времена. Тек се у последње време осетила потреба за директно васпитавање ученика. По наречењу Министарства просвете и прошле и ове школске године држе се по школама предавања из грађанеког морала, па се настојава да у извесним питањима узму учешћа и ученици. Ово -суделовање ученика је врло добра ствар. Пасивности уопште не сме да буде. Кад ученик учествује у третирању појединих. питања, он мора да резонује, а са резоновањем и појмови му постају јаснији. Понеко тим путем и долази до извесног уверења и на тај начин образује свој карактер. У том циљу наставници српског језика могли би више давати теме из области морала, као што је то некада и било. Они*то могу чинити утолико нре што се по њима лепо могу видети ђачки погледи на живот, друштво и отаџбину, на све оно што тангира наставника као васиитача. После израде таквог задатка могао би наставник и исправљати извесне погледе и ценити ученика по карактеру. Но, наставникова реч, која је у школи меродавна, највише би имала васпитног утицаја кроз предмет који би имао циљ да ученика директно васпитава. Тај би предмет био грађански морал или грађанска етика или само моралистика. Без њега се школе западно-европских народа не могу замислити. — Што код нас он није заведен, премда је то у своје време тражено, склони смо веровати да ранији режими нису били склони утврђивању одређених моралних погледа на друштво и државу. Они уопште нису трпели реч морала и карактера, те смо се зато и строзавали морално. Тим би предметом у многоме допринели стварном васпитању ученика. Њиме бисмо у школи спроводили одређено васпитање, потребно будућем грађанину; спроводили бисмо морал који треба да се примењује у друштву, морал који би био усвојен и од државе и од цркве.