Просветни гласник

ШТА МИСЛИ НАША ДАНАШЊА ОМЛАДИНА

АНКЕТА У ПРВОЈ ЖЕНСКОЈ ГИМНАЗИЈИ У БЕОГРАДУ Свако доба и сви животни услови намећу идеале, ако не наиђу на апатију и бескрвност. Да би народ могао веровати у своју будућност потребно је да има идеалистичку омладину и да је идеологија омладине јединствена. У прошлости, и у садашњици, налазимо примере за то. Један је циљ љубав према народној и државној заједници, према отаџбини, земљи отаца, наслеђеној по крви, по настављању духовног живота и моралних обавеза. Не домовини, која као и дом може бити свугде, него отаџбкни. Несумњиво наша омладина као и омладина свих народа и свих времена има полета, одушевљења. Али је у питању да ли је то одушевљење слама која плане или гвоздени стуб о који се буре и ветрови разбијају. Да ли тај омладински полет има за подлогу дисциплиновану вољу, истрајност у вери и раду; хоће ли имати идејну повезаност за прошлост и стварност своје отаџбине и да ли је омладина међусобно идеолошки повезана? Према анкети која је извршена у Првој женској гимназији од IV до VIII разреда са темом: „Идеологија данашње српске омладине" изгледа, да је наша омладина свесна свега и да је много дубље од материјалних жртава — које је поднела и подноси, јер нема ни добру исхрану ни зими огрева — боли свесност о идејном и моралном расулу које је постојало код нас пред рат. Свесност кривице међутим вреди само уколико се несрећа проузрокована кривицом може другипут избећи. Омладина је свесна да много више вреди прегнути и стварати. Свесна да нам треба многе духовне усредсређености, много воље и огромних напора да би се уздигли над садашњицом. Одговори на анкету сведоче о духовном полету и племенитим осећањима условљеним младошћу о тежњи узвишеној присној младости, о свесности да треба поћи од моралне реформе појединаца а несебичне, поштене, вредне и савесне појединце везати нераскидно истом идеологијом народном и државном. Разуме се не прећи из граница национализма у шовинизам, што је увек као свака себичност и неразмишљеност штетно. Јер као што појединац живи у породици, породица у народу и држави, тако и народ и држава живе у широј заједници народа и држава. Просветни гласник бр. 10 5