Просветни гласник

576

Просветни гласник

Такође српска мати усађује у детету љубав према правди и истини: „Марко сине, једини у мајке, Немој, сине, говорити криво, Ни по бабу, ни по стричевима, Већ по правди Бога истинитога." За мајку нема веће среће него кад дочека да изведе своју децу на прави пут, да их види да су постали поштени и честити људи. Немогуће је говорити о српској .мајци а не поменути класични лик мајке Југовића, у којој су оличене све српске мајке. Југовића мајка није само велика мајка, она је и узвишена Српкиња. Видевши свих својих девет синова и мужа мртве на Косову, ни сузе из ока она не пушта. Она је поносна што је мајка хероја, а мати таквих хероја не сме да плаче- То јој даје снаге да остане узвишена у свим потресним призорима. Али и поред свег поноса и херојства, у њој је на крају ипак победила мајка. Матерински дуго уздржавани бол избио је свом силином у тренутку кад су јој гаврани донели истргнуту Дамњанову руку, њеног најмлађег сина, њеног мезимца. Мајка то није могла преживети већ је од превеликог и дуго уздржаваног бола морала да умре. Шта бисмо могли на крају из свега овога извући? Могли бисмо рећи да је жена наше народне поезије била један од стубова куће, да је, захваљујући њој, љубав у породици била узајамна и искрена, а породица здрава и на чврстој основи. Наша народна поезија обилује многим лепотама, она нам, дакле, може послужити као одлично васпитно средство, као драгоцен пример и за родитеље, а поготову за децу ■— омладину. Само, нажалост, ми је можда не читамо довољно, ми је не познајемо довољно. А у њој је сабрана не само читава наша историја, но и многа драгоцена искуства, многа драгоцена сазнања из ранијег живота нашег народа која нам могу бити од не мале користи још и данас. Наше народне песме су друго Јеванђеље за нас. Ни родитељи ни њихова деца не треба то да заборављају. Војка Протић, професор Треће женске гимназије