Просветни гласник

5*

Шта мисли наша давашња омладина

579

мога зависи од моје спремности, мога карактера и мојих поступака. 9) Верујем са кнезом Лазаром — свесно, не из слабости, да је небеско царство увек и довека, и одабирам живот по правди, витештву и јунаштву, а у савести носим савет мајке Јевросиме да ми је боље изгубити главу него огрешити душу. 10) Верујем да је сваки частан рад достојан поштовања, да жуљеви на сељачким и радничким рукама стварају живот као и боре на челу мислиоца и пламен у оку уметника. Знам да смо сви потребни животу, зато ћу одабирати позив по способностима и нећу га се стидети као ни творац што се не стиди свога дела. Стид би ме било да се отимам за оно чему нисам дорастао. 11) Верујем да је истрајност, најтрновитији пут за младост, али је у њеним рукама зрело класје жетве, мир и тиха радост спокојства. 12) Верујем у будућност сршжог народа, изграђену од самопожртвовања, поштења и рада, од етике светосавске, косовске, народне вере и песме. Заклињем се да ћу их се сећати, поштовати нх, држати их се увек и довека, амин. Камен темељац за изградњу новог живота нашој омладини је љубав за српски народ и отаџбину. Она је свесна тога да је човек без отаџбине што и дрво без корена, и као што такво дрво не може живети тако ни човек без отаџбине не може живети на моралним принципима. У постављању идеологије са главним циљем све за отаџбину нема старих ни младих; има само идеализма, поштења и рада, или себичности, лењости и непоштења. Разлика између старих и младих може бити само у одабирању путева. Млади имају више интуиције, стари више искуства. Потребни су једни другима. Аница Шаулић