Просветни гласник

СТВАРАЛАЧКА НАСТАВА

Наставки рад није више могуће схватити ако исти у својој основи иије продуктиван, у смислу слободне делатности стваралачке фантазије. У односу на наставно градиво, наставни рад и у најсавршенијој својој форми, данас се јавља само као уметничкостваралачки изражај душе наставника-уметника и његових активних сарадника — ученика. Психолошки утицај овакве наставе на субјект образовања изражен је у чињеници — што треба нарочито истаћи —- да слобода човековог духа не допушта опо несметано стваралачко „мешење", намештање или окретање, које је могуће код уметника мртвим материјалом, као што су: гипс, камен, боје, акорди и др., којима он, путем своје имагинативне снаге, путем личног преживљавања и својом уметничком душом даје уметнички израз, садржај, облик, целину — живот. У стваралачкој настави, ово „мешење", окретање, изазива реакцију, јер субјект образовања и васпитања данашњице није више „тесто", „постава", већ живот са свима својим душевним изражајима активног и продуктивног радника и сарадника богатог животним својствима. С друге стране, настава без духа, мртва, безидејна, претставља супротност стваралачком уметничком дидактичком раду. Ово потврђује познати принцип савремене дидактике, да је циљ дидактичког настојавања у оном уметничком оживљавању утисака, који у себи садрже битност уметничког стварања. Ова чињеница може се још јаче уочити анализом задатка и битности дидактичког рада. Неупуштајући се у појединости разматрања разних мишљења по овоме, ми ћемо само нагласити ону потпуну сагласност свих познатих мишљења о познатом принципу савремене дидактике: учити, тећи знање значи тражити и пробудити живот из самог објекта наставног рада, да би њиме обогатили умни и душевни живот наетавног субјекта —- ученика. Такав наставни рад, који се ослања на живот, јесте уистину и продуктиван и уметнички. Грађу за наставни рад дају наставни програми. Тај оквир израђен више или мање на подлози дечје. психологије и дидактичких циљева, не спутава слободу наставника, коју је он дужан искористити до максимума. Избор и груписање наставног градива