Просветни гласник

601

Сваки је народ конкретно биће. То конкретно биће не изражава потпуно никакав појам народа. Заблуде настају када ми у својим мислилма на место идеје о једном конкретном народу ставимо апстрактну општу идеју народа. Као конкретно биће народ може постојати само док је у стању да обезбеди себи физичко-биолошке услове живота. Човек обезбеђује себи те услове само као члан једног народа, он је социјално биће. Лишен народне заједнице, он мора да угине. Борба и рат имају ту свој природни корен. Ратови су или идеолошки или ириродни за обезбеђење услова народног живота. Они се могу водити и ради интереса само једног дела народа, једне класе или касте. Интернационале су неостварљиве фикције које превиђају конкретне, природне услове живота народног. И онда када би сви народи усвојили један заједнички поглед на свет који би остао историски непроменљив, ипак не би постојала интернационала већ различите нације. Али историски живот тече и никада није идентичан са животом у другом размаку времена. И тај је живот конкретан. Није могућно никакво идеалнзирање. Није ни могућно, а није ни потребно наметати народима философска схватања која не одговарају ни њиховом природном ни културном животу. ,2. ОТСТУПАЊЕ ОД С8ЕТОСАВСКОГ ДУХА Са стварањем Југославије српски народ напушта светосавско схватање живота- На место српске нације долази југословенски народ, па се он онда цепа на разне народе и племена, чак и на покрајине. Отаџбина се своди на завичај. Држава се полако распада у бановике. Дух кој^ ту влада јесте крајње материјалистички. Све је тежње апсорбовала те>/<ња за новцем, за положајем. Са овом тежњом и са индивидуализирањем и партикулазирањем народног живота иде као њен нужан пратилац крајња себичност, завист и мржња. Београд је постао као нека Нова Америка. У њему се обичан радник претварао за кратко време у капиталисту. Капитализам у кризи на западу цветао је у Југославији. Ту су преконоћ ницала нова богатства, рађале се нове капиталисте. Али у исто време рађа се и реакција свих оних елемената који нису у тој јурњави за благом имали среће. Туђински агенти искоришћавају овај моменат и организују у Југославији марксистички покрет. Сем тога фор-