Просветни гласник

Монаштво у служби бдижњепа у ст. и ср. веку

611

другој лоловини IV в. организовао исхрану сиротиње у граду Едеси и околини. Св- Василије Велики млађи савременик Јефремов, није се у својим монашким лодвизима зауставио на давању монасима препорука и упутстава за старање о сиротињи, него је за ову сврху створио у свом манастиру посебног функционара за ову толико важну грану социјалне делатности, који је ову службу вршио споразумно са игуманом и економом манастира. И код монаха изван Египта, Палестине и Сирије била је милосрдна делатност веома развијена. Тако је у Анкари у малоазијској провинцији Галатији један монах пун милосрђа без престанка вршио дужност хришћанског милосрђа обилазећи тамошње градове, похађајући сужње у тамницама, болеснике у болницама, и издашно помажући сиротињу; његов рад на ублажавању судбине ових људи био је предмет општег дивљења. Једна истакнута личност у истој провинцији Галатији, по одласку са свог високог положаја у чиновничкој каријери, живела је на свом добру потпуно аскетским животом; приликом једне глади у Галатији, ставила је ова личност своје житне амбаре на својим земљишним поседима (имањима, добрима) на расположење за исхрану сиротиње. Веома далекосежну милосрдну делатност вршио је знаменити пре1гставник монаштва V века Александар, игуман чувеног манастира Акимита на Босфору у близини Цариграда; он је потребе свога братства свео на најмању меру и тако добијени вишак у намирницама давао сиромашнима. Веома обиман био је на пољу милосрђа рад Ипатија игумана једног мацастира код Халкидона у првој половини V века; за сиромашне и сирочад осећао је безграничну љубав и изобилно их помагао исхраном, одећом и др. Исто тако била је великих размера његова акција иа ублажавању веома тешког стања становништва у оближњем селу за време трогодишње глади; тада је у свој манастир, који је благовремено створио знатне залихе житарица и поврћа, примио на свакодневну исхрану пет стотина сиромашних сељака. Веома добро организована била је милосрдна служба у манастиру Св- Теодосија у Палестини; овде су постојале одвојене милосрдне установе, као странопријемнице за монахе, мирске људе и просјаке, надаље болница за све ове, дом за умоболне н болница у палестинском граду Јерихону. За време глади у овом крају око 100 најсиромашнијих особа из околине добијало је