Просветни гласник

Један предлог за измеиу наставног плана

651

школовања, а на крају школовања очекујемо да мам омладинац правилно разуме друштво и чудимо се зашто га не разуме . Некада је у том погледу било боље, признајемо, али је у ранијим временима сваки одрастао гледао на сваког омладинца патријаркалним, што ће рећи родитељским очима и сматрао за своју свету дужност да га, макар он био дете њему непознатог члана друштва, упути на правилан пут, да га посаветује, поучи, оплемени, учини бољим. Данас, пак, и многи родитељ сматра да је решио сва питања и одговорио свим својим обавезама према детету кад га испрати преко кућњег прага у школу. Где је оно провело време, шта је тога дана радило, какве задатке има за наредни дан о томе се данас у многој кући и не поставља питање. С друге стране данашњег омладинца по изласку из родитељске куће или из школе чека читава чета живих и немих вребача, спремких да му плене душу, да користе његову наивност, да га „напајају правом, изворном науком", да га храбре, бодре, потстичу или „обрађују" — не руководећи се никада високим идеалима друштва, већ својим личним интересима, који обично иду у раскорак са потребама друштва и васпитања младежи. И школа, у којој омладинац проведе 1, 2, 3 или 4 часа дневно, а у понеким свега толико иедељно, једва да се може и борити а камоли и надвладати све те утицаје и провести омладинца кроз олују, буру и мећаву живота и на крају школовања извести га чистог као кристал и препустити друштву „на ползу и радост његову". Интернатски уређене школе могле би, особито у данашње време, у том погледу учинити много више, под условом да сви васпитаници станују у интернату, али је данас немогуће функционисање интерната- Заједнице дома и школе, родитељски састанци и посела могу допринети побољшању унеколико, али не могу учинити све. Стога остаје да се и школа са своје стране иобрике у том смеру. Зато је потребно предвидети да се бар у једном од старијих разреда изучава са 2 часа недељно Наука о друштву или Наука о људским заједни"цама, макар то било и на штету часова данас постојећих предмета или и на штету целог једног наставног предмета. Парадоксално звучи да ми очекујемо да нам из средњих школа изађу омладинци као морално формирани грађани, а у тим школама научна етика нема места. У накнаду за то заступљена Је Хришћанска етика. Она чини своје, али то није довољшх Цросветнн гласник бр. 11 5