Просветни гласник
I
678 Просветни гласник
се да ће нам и унапредак у помоћи бити и неће овај народ и тебе, Госгшдару, без заштите и помоћи оставити . . . Ове кренке и мушке речи старога Доситеја оставиле су дубок утисак на Карађорђа, који је брзо прегорео тренутну депресију и поново узео иницијативу у своје руке, Готово истовремено, Карађорђе се обраћа не само Русији, кего и Аустрији, па чак и далекој Француској, која је у то доба — под својим моћним царем Наполеоном I — играла важну улогу у великој европској политици. Иако су и Француска и Аустрија остале доследне својој традиционалној политици чувања „легитимне власти турскога султана" и нису активно помогле Србији, оне су ипак дипломатски интервенисале на Порти у корист устаника и такође допринеле да Србија не буде прегажеиа. Да је кобне 1813 године Србија имала Доситеја, можда би и сама катастрофа била избегнута. Али, неумитна смрт уграбила је старога, искуснога Доситеја још 1811, а његов наследник није био дорастао изванредно деликатној политичкој ситуацији у којој се налазила Србија после склапања Букурешког мира. .Нико у тадашњој Србији није знао да искористи фаталну осму тачку Букурешког уговора, у којој се говорило о унутрашњој аутономији Србије, у корист обезбеђења загарантованих права српском народу. Таквој тешкој и нејасној политичкој ситуацији била је потребна државничка мудрост и дипломатско искуство једнога .Доситеја, али њега у тај мах није било.. Ускоро ће се на историској позорници Србије појавити један нови човек, који ће достојно испунити иразнину која се осећала на свима пољима српског јавног живота после националне катастрофе од 1813 године. Тај нови човек, који је интуитивно и инстинктивно осетио прави час када треба дићи устанак на Турке са изгледима на коначно ослобођење у блиској будућности, био је Милош Обреновић. Он није био ратник и војсковођа, као Карађорђе, али је био политичар и дипломата од расе, који се знао снаћи у свакој сигуацији и умео извући највише могућу корист за свој народ и своју државу. Његова мајсторски вођена спољашња политика и према Турској, и према Русији, и према Аустрији, речито показује да је овај неписмени сеоски домаћин крио у себи високе и разноврсне таленте истинског државника и великог дипломате. Кнез Милош је све сукобе решавао м.ирним путем, час