Просветни гласник

680

Просветни гласник

је изневерио традидионалну русофилску спољашњу политику, која се до тада по Србију показала корисном. Чињенице казују, међутим, да је по српске националне и државне интересе толико неповољни Санстефански мир био јасан барометар да нове међународне констелације категорички захтевају извесно отступање од дотадашње традиционалне оријентације у вођењу српске спољашње политике. Ово новоствореио стање ствари изврсно је схватио, поред краља Милана, и далековиди српски државник и дипломата Јован Ристић, претставник Србије на Берлинском конгресу и дугогодишњи министар иностраних дела. Ристић је водио аустрофилску политику зато, што је само тако могао да обезбеди територијално проширење Србије и признање независности српске државе на Берлинском конгресу. То је био један крупан политички и дипломатски успех, који тада — због губитка Босне и Херцеговине — није довољно уочен и иризнат, али стварно показује државничку мудрост и разумевање виталних српских националних интереса. V Задржали смо се само на некојим нарочито карактеристичним догађајима нз историје српскога народа у Средњем и Новом зеку, да бисмо илустровали и документовали постављену тезу. Говорећи о свему из пристојно удаљене историске перспективе, а на основу објективне анализе изнесених чин>еница, намерно узетих из разних периода политичке ирошлости српскога народа, можемо констатоезти да су српски владаоци — у већини случајева — располагали потребном политичком. зрелошћу и да су се одликовали реалним посматрањем људи и догађаја, водећи довољно рачуна о новоствореним политичким ситуацијама и о општем положају Србије у сплету међународних догађаја. Геополитички положај Србије, на важвој раскрсници путева који воде са Запада на Исток, налагао је управљачима српскога народа сталну опрезу, будно праћење свих политичких догађаја у свету и критичко процењивање нових обрта у великој европској политици. Иако мали народ, који није могао да даје тон и одређује правац међународним политичким догађајима, српски народ је ипак претстављао — својим високим моралним особи-