Просветни гласник

Социолошка схватања српскога народа

689

на положају обичнога члана. Зато старешина и домаћин морају да имају и извесне особине које се не налазе у свакоме човеку. Старешина мора да буде стуб заједнице. „Жиле се коријена држе", вели наш народ и тиме хоће да каже да до старешине све стоји те да се старешине ваља држати. „Какав је господар онаки и млађи", каже такође наш народ а ако у заједници ствари не иду како треба, онда наш народ одмах закључује: „С главе риба смрди", а то ће рећи да добро не иде због тога што врх у заједници не ваља. Наш народ има пуно разумевања за дужности старешине у друштву. „Који домаћин не мисли у вече шта у јутро ваља радити, ту нити је куће, нити домаћина", каже наш народ у пословици и тиме подвлачи потребу предвиђања на старешинскоме положају. Али свако не уме да предвиђа. „Луди се пење да високо сједе а кад буде до бесједе, каје се што онђе сједе", такође вели наш народ у пословици. Није дакле проблем само у томе дочепати се старешинскога положаја и високога места: ваља на томе месту и дужностима бити дорастао. Демократско схватање, да су свима грађанима „подједнако доступна достојанства, положаји и јавне функције" (тач. VI Декларације права човека и грађанина из 1789 године), непознато је било нашем народу. Исто тако непознат је нашем народу ни принцип једнакости у друштву. „Ни прсти у руке нису сви једнаки", каже наш народ кад се говори о томе да људи у друштву могу бити сви једнаки. А у природи толико је тешко наћи две једиаке ствари, да ни кап са капи није једнака, јер наш народ вели, кад хоће да каже да две ствари једна на другу личе: „Сличне к'о кап иа кап". Избори путем општег права гласа прва су последица принципа једнакости у демократскоме друштву. Пошто су сви људи једнаки и подједнако имају право да заузму достојанство, положај или јавну функцију, то једино њихови суграђани путем гласања имају да одлуче коме ће власт и положај да даду. При томе, довољно је гласачу да кандидате једанпут или два пут види па да се одлучи за кога ће дати свој глас, као да је гласач у стању да оцени човека из једнога виђења. Наш народ међутим зна да је упознати човека тежак и дуг задатак, јер каже: „Док човек с човеком врећу брашна не изије не може га познати" или „Човек човека не може познати док с њим не изије онолико соли колико