Просветни гласник

Стеријин велики потез

709

Родољупци су у ствари један усплахирен знак узбуне противу те опште опасности-и жарки апел упућен, преко Срба и српског случаја, целом свету. Осетићемо то сасвим јасно, ако мало дубље посматрамо поједина лица и цео тон комедије. Ма колико да су они локално обојени и индивидуално одређени, кроз њихова мишљења, разговоре и понашање оштро прозрачава нешто типично, нешто универзално. Онај упола помађарени Србин Жутилов је, изнад тог свог националног обележја и односа, уједно и класични тип политичког опортунисте, врдаламе и бесрамног корупционаша уопште, без обзира на епоху и географску ширину. Слично и они цинични и кукавични профитери родољубља, Смрдић и Шербулић, претстављају само српске варијанте једне широм глобуса распрострањене врсте. Још је можда типичнија, универзалнија г-ђа Зеленићка, та национално распаљена, ратоборна, често просто крвожедна дама која неизоставно, фатално искрсава свугде у моментима политичке запетости да би и она потпиривала ватру. Исто тако најзад и „млади стиходеља" Шандор Лепршић, у коме је Стерија стварно поставио класичну карикатуру песникадемагога, букача. Песник уопште, као такав, наиме, његова сујета, његова охолост и мегаломанија унесени су већ одавно и са трајним ефектом у комедију. Предњачио је и ту још стари Аристофан који на пр. у Жзбама није презао да прикаже сатирички чак и једног Есхила и Еврипида, у оној њиховој чувеној распри око драматичарског првенства (призор који је пссле толико столећа још тако живо одјекнуо у оној гротеској свађи Трисотена и Вадиуса у Молијеровим Ученим женама). Ни један комедиограф међутим, све до Стерије, није дирнуо у политичког песника, у песника политиканта који, као комична фигура, — показало се то баш у том Лепршићу — може ипак да буде исто толико занимљив и маркантан колико и тврдица, паразит или хвалисави војник. Није пука случајност што се то тек тако касно осведочило. Критика и иронија презале су дуго да се дотакну онога који је, са мање или више права, важио као тумач народног осећања и који је као такав стајао некако под заштитом масе, званичних фактора или барем неке партије. Стерија је први прешао одлучно преко те неприкосновености да Просветни гласник бр. 12 4