Просветни гласник

ОСНОВНИ ЗАКОНИ ПРИМЕЊЕНЕ УМЕТНОСТИ Стваралачки духови изводе дела фантазије тј. дела која су лишена објективног и реалног програма захваљујући визионарству и надахнућу. Међутим, инспирација јесте тек један део уметничког стварања — зато, ради постизања зрелог и пуног облика, уметност захтева и темељно познавање материје и њене могућности, савлађивање заната и његових техничких поступака, установљавање програма, утврђивање основних услова декоративних елемената и, напослетку, избегавање непотребних компликација. Разумети ове законе значи не само следити с вољом и одушевљењем принципе и методе рада и стварања, већ и применити утврђене системе и обрађене доктрине које су производ школе живота, тј. искуства. Тек, дакле, у синтези интуитивног осећања, апстрактног визионарства и импресионистичког узбуђивања с једне, и техничког осећања с друге стране, рађа се оно битно и суштаствено у уметнссти, тј. „уметност изнад дијаграма" како је то рекао Бранко Лазаревић. Трајност уметничких облика биће утолико већа, уколико даровитост и духовне особине ствараоца буду боље поткрепљене техничким искуствима и умешношћу прецизне и сигурне руке при употреби алата. Природу материје и њене ограничене могућности треба осетити тако да се с минималним напором постигне максимална снага њеног израза.. Технички дух остварењем програма и одређивањем релативног значења разних елемената попуњава складност материје и уметничке инвенције, и њега сликар при конпоновању, вајар при моделовању, архитекта при грађењу, декоратер при украшавању, не може мимоићи. Модерна декоративна уметност у много чему отступа од старих формула, што опет не значи да њени производи не манифестују у пуној мери 4*