Просветни гласник

720

Просветни гласник

При компоновању од нарочитог је значаја осећање зодумена, простора, тј. конструктивног елемента. Помоћу њега уметницидекоратери упознају и утврђују статику тј. мировање и синематику тј. покрет тела. Декоративни елеменат који тако често видимо у природи на пауновом перју, тигровом крзну, лептирозим крилима, цветним листовима, итд. јест онај украс који обезбеђује животињама и растињу природну заштиту од спољњег непријатеља, улива затим спокојство и пружа удобност и радост њиховом животу. И декор који човек изналази карактерише ведрина и радост, и он је израз графичких, моделарских и колористичких слика и облика, тј. оних визуелних претстава које служе користи људског живота. Променљивост декоративног елемента долази отуда што физички закони обилују најразноврснијим ефектима и променама. Декомпозиција дневне светлости мења, сваким сатом, изглед планине, неба; атмосферска стања условљавају топлоту, кишу, снег и у вези с тим нагло растење и нестајање вегетативног живота, дакле изазива уочљиву промену облика и димензија. Истоветни разлози утичу и на пластичке трансформације декоративне уметности, коју човек изналази и примењује. Декор утиче на наша душевна стања. Тесно везан, управо срастао с природом човека с којом живи у присном сродству и идеалној слози, леп декор хипнотише, голица и дубоко узбуђује нашу свест својим изванредним комбинацијама веселих и озбиљних тонова, експресивних линија и пластичних површина. Да би смо боље разумели квалитет декоративног дела морамо првенствено осетити техиички дух, тј. занатске врлине које спречавају баналност и пролазност облика. Декор, који има моћ да сломије и онемогући баналие и просте асоцијације, доказује хармоничан и симпатичан однос духа и материје, тј. спонтаност инспирације и савесност заната. Рад уметника-декоратера и мајстора техничара у свакој школи за примењену уметност, као и у њиховим приватним радионицама, морао би имати тенденцију да оспособи формиране артизане за учествовање у изградњи укуса и модерних облика. Не би се смело догодити а исто тако ни дозволити, да се морална и материјална функција артизана или апсолвенг!та школе за примењену уметност сзеде на дословно' мануелно-техничко копирање „старог", или интерпретирање „модерног". Овом подмлатку као будућем носиоцу и ствараоцу бољих и савршенијих дела приме-