Просветни гласник

КАКО ТРЕБА ПРЕДАВАТИ КЊИЖЕВНОСТ У НАШИМ ГИМНАЗИЈАМА Није потребно нарочито трошити речи на то да би се доказало како је упознавање младих ученика са великим ствараодима и са њиховим књижевним делима неопходно и корисно за њихово интелектуално развиће и како је то једаи промашен посао и некорисно страћено време, ако се од ученика тражи да набубају кад се и где родио тај и тај, где је школу учио, шта је читао, ктд. Све то „знање" и добре оцене не само да се брже заборави но што се научи, већ и директно штети, јер у место да једну младу интелигенцију научи 'да размишља, отупљује му ту способност, ствара полутана који мисли да све зна, а у ствари ништа не зна, И уместо да прошири видике скучава их и затвара. Да би се, међутим, могло трасирати како треба предавати књижевност било би сигурно врло интересантно изложити историски развој схватања шта је у стзари књижевносг, јер из тога би се најбоље могло видети како је то схватање у току векова књижевног стварања проширивано и продубљивано и како је сазревало до данашњег схватања, пошто и поред многих дискусија, често и опречности, ипак постоји један каузалитет између временских стварања и схватања тога стварања. Али, ипак, нама се бар тако чини, такво излагање би повећало много оквир ових расматрања, а оно и поред све интересантности и привлачности у погледу наше тезе, ипак за њу није битно. Важније је расветлити разлоге зашто се уопште стварају књижевна дела, као и зашто се та дела читају. Многи „артисти", књижевници и књижевни теоретичари, који оспоравају сваку утилитарност књижевног стваралаштва ван самог стварања и сваку корисност књижевности изван уметничког доживљавања, који тврде дакле да уметност треба да постоји ради уметности,