Просветни гласник

Како треба предавати књижевност у нашим гимназијама

723

неће признати те разлоге. Али, сврха овог чланка није да се с њима препире око тога да ли макакво стварање, ма и уметничко, није само за то да би се стварало, већ да свако стварање има своје намене, па је и уметничко мора имати, те се и то питање, које је иначе у књижевности одавно пречишћено, и то баш против мишљења „артиста", потпуно оставља по страни. Један од основних инстинката човека је, инстинкт заједнички и свих живих бића на земљи, инстинкт самоодржања. Код човека као мисаоног бића из овог основног инстинкта родила се потреба за сазнање. На првом кораку човек је имао да издржи борбу са природом и борбу са човеком. Да би могао имати успеха у томе, он је морао упознати и природу и човека. Оно што није било доступно његовом сазнању, он је почео обожавати. Код човека му је импоновала снага, борбеност, јунаштво и витештво. И одатле се родила прва народна књижевност. У току векова књижевност се „демократизовала", од богова и хероја, краљева и витеза, дошло се до најмањег и иајнезнатнијег човека. Пошто је човек све више осећао заједницу у којој живи, књижевност се социјализовала. У књижевним делима читалац је налазио човека, ту вечиту загонетку, осветљеног са разних страна. Сазнање које се добија читањем књижевних дела, или, што је једно исто, гледањем или слушањем уметничких дела, сасвим је друге природе и постиже се на други начин, но што се то сазнање стиче научним радом. Научник полази од чињеница које постоје да би дошао до закључака који се увек могу добити, ако се пође од истих чињеница и истим средствима. Подручје науке је материја, средство експерименат, а сазнање се врши разумом. Код књижевности и уметности материјалне чињенице нем,ају тај значај. Ко би се још питао да ли је коњ који вуче долап у Ракићевој песми Долап био својина овог или оног баштована? Али тај ксњ је у ствари један симбол; симбол судбине толиких људи који целог живота тегле у кругу своје професије точак свог свакидањег посла. Уместо чињеница од- којих полази наука, књижевност полази од симбола душевних стања, бескрајног низа и прелива душевних стања, и бескрајних могућности тих симбола. Средство за репродуковање тих симбола исто тако није експерихменат као код науке, већ је реч, боја, сенка, звук. Књижевник или уметник изабраће баш оне речи, боје, сенке, звуке,