Просветни гласник

36

Просзетнн гласник

Као на филму, песник дочарава слику за сликом, оптужбу за оптужбом, насиље за насиљем. Живописно и сликовито, са дубоким песничким надахнућем, песник све више подиже тон и говори као какав старозаветни пророк или апостол: О, еи што владари.над људима бесте и постадосте господари слугу, власници робља! Зле вође што пукове водите, да очи им свежете и руке, и уста им заптијете, да лакше их побијете: да не буде руке да невиног брани, да не буде уста да прокажу крнвца, да не буде ока да убицу спази и на дну зенице да упије лик му рад вечног суда! Пастири лоши, што водите стадо на клање, да сте проклети! У истој песми, једној од најснажнијих социјалних песама, написаних до сада на нашем језику, песник баца проклетство и на проповеднике материјалистичког схватања живота и света. У. тој борби на живот и смрт, између Духа и Материје, песник верује у победу Духа, који је увек јачи и издржљивији од Материје. Песник узвикује онима који насрћу на Дух: Но лудо сте устали на н>, узалуд смртни бесмртнога дави! Из најтврђих окова тамнице најтешње, ко дух из боце у Источној бајци, избиће он у огромном облаку, и страх смртнога обориће вас пред њим: пред његовим вечним ликом, ликом вечите правде, ликом истине и добра, ликом лепоте бића, ликом човека у Дух уздигнута! Стефановић је већ у раној младости научно проучавао све тада нове идејне струје, политичке, филозофске, научне, социјално-политичке: погитивизам, дарвиниза-м, социјализам, марксизам. Као мало који из његове генерације, Стефановић је одмах