Просветни гласник

Поезија Светислава Стефановића ^ 35 кова мисао биће посвећена нацији. И лоследња његова песма биће родољубива. Насупрот већини песника из своје генерације, огрезлих у скептицизму и песимизму, навикнутих да гледају на живот и свет кроз црне наочари, Стефановић, иако је и сам у младости био песимиста, прегорео је своје младићске сумње и слабости, очеличио је своју душу патњама и страдањима, проникнуо је у суштину и смисао нашег овоземаљског пребивања и открио стару, класичну истину да се вредност живота састоји у раду и стварању. Стефановићеви Сонети страдања инспирисани су нашом албанском Голготом, док су његови Херојски ритмови химна наше националне револуције. Песма орла у лету, Песма висова, Песма црног витеза, Песма утехе и Песма клетве претстављају Вјерују наше националне будућности и нашег националног Васкрса. Као да су данас написане, ове снажне исповести и обрачуни са самим собом, са нашим унутрашњим слабостима и самообманама, са горким сазнањем фатума наше историје и са чврстом решеношћу да треба поћи новим путевима, треба да уђу у све наше читанке и аитологије, да уђу у неписани програм наше националне обноЕе и нашег моралног препорода, те да постану наше национално Еванђеље. Истински пацифжта, али одлучни протк&ник капиталистичког норетка и плутократске владавине, Стефановић пева песму клетве; Убице живота које нисте дали, отимачи блага која текли нисте, ружитељи олтара које дизали нисте, рушитељи олтара које дизали нисте, уништачи права која даровали нисте, газитељи слобода које ни дали ни имали нисте., 4 И песник ређа даље кривце све нових и ноиих покоља и поставља горућа питања: Зар за то велики бесте, зар за то моћ узесте, зар за то напред иђасте, крчисте стазе и путе, да оне што за вама стижу над понор доведете, над амбиз их лакше намамите? »