Просветни гласник

'42 Просветни гласник ;..1г, 1 г.т-.,.. .■| Ј ја» и «.1.... • *■* -— ■■ 1 '. , "ЈЛ Л| " 11 "^ 1 ^ ■»' »■ драгоценост на дно мора, а сви мудраци овог света је више не могу изнети на светлост дана. Те лепе црте у Стефановићевој поезији потичу делом из његове велике културе, а делом из његова животног искуства и религиозности његове душе. Песник је у првом случају више идеоемотиван него емотиван, а етика његова више дисциплина него религиозни мир и безстрашје. У другом случају је Стефановић оно што најбоље може да буде: писац познатих његових сонета који благом поетском утехом овијају страдање човеково као што мирни хоризонт овија тресак и писак буре." Од наших истакнутих млађих књижевних критичара писао је о Стефановићу са највише разумевања Боривоје С. Стојковић, у посебном есеју ( Летопис Матице српске, 1938). Обухвативши у главним цртама целокупаи Стефановићев књижевии рад, Б. Стојковић се највише задржао на његовој поезији: „Стефановић је у нас створио посебну врсту поезије... У доба када се наша модерна поезија развијала у два смера, француском (Дучић, Ракић) и националном духу (Шантић, М. Бојић), Стефановићева поезија добила је све својствениј«, самосталнији израз. Она је, пре свега, била озбиљнија, мисаонија и специфичнија духом. Док је ондашња поезија била добрим делом у елегантној, виртоузној дикцији, пуна изражајних маестрија и каприса, духовита у речи и слици, сликовита, звучна у мелодији, низовима ритмова, Стефановићево певање је садржајније, интелектуалније и људски стзарније. Трећа одлика његове поезије је у томе што је, према савременој, богатија и разноврснија обликом. Док је прератна поезија знала само за неколико метричких облика, дотле у Стефановићевој, од почетка до данас, налазимо и те већ такорећи озакоњене и сасвим модернистичке тежње и слободе у песничком изразу. Он се врло често удаљавао од строгог метричког облика, скованог и сливеног везаног слога и брзо се прилагођавао слободнијој песничкој импровизацији. Могло би се чак рећи већ и по томе, поред осталих песничких својстава, да је Стефановић од свих предратних песника био најблнжи поратном певању." Име Светислава Стефановића је познато и у великом европском књижевном свету, јер су о њему писали многи страни књижевни критичари и литерарни исторкчари, а превоћен је готово на све европске језике, као мало који од наших песника. Инте-