Просветни гласник

Поезија Светислава Стефановића

41

И вихром и буром несломљен бор, Роде, истрај и стој, Кличе ти векова моћни збор: Ти буди прав и свој! Ова најновија песма Светислава Стефановића, дата под скромним и једноставним насловом Истрајати, садржи наш национални програм, — наше национално Вјерују. Кроз ову песму проговорила је пробуђена национална свест данашњих наших покољења, која су понела на својим леђима највећи терет у нашој историској трагедији. Наш песник дубоко верује да после Голготе долази Васкрс и његове најлепше родољубиве песме само су весници нове зоре, којој иде у сусрет и напаћени српски народ. Уколико је била тамнија ноћ наше несреће утолико ће бити светлија зора нашега Васкрса. IV Данас, после пола века песничког стварања Светислаза Стефановића, мишљења о вредности његове поезије искристалисала су се и код озбиљне књижевне критике и код образоване читалачке публике. То опште мишљење прихваћено је не само код Стсфанозићевих савременика, него и код истакнутих претставника нашег млађег књижевног нараштаја. Илустрације ради цитираћемо овде само мишљење двојице наших савремених књижевних критичара, и то једнога из старије генерације и једнога из млађе. Исидора Секулић, есејиста и естетичар високога ранга, са особито истанчаним разумевањем за спиритуалистичку лирику и религиозне контемплације, приказујући последњу Стефановићеву збирку Границе (у Српском књпжевном гласнику, 1928), зналачки је запазила оно што је битно у његовој поезији: „Стефановић чини напоре да душа и тело човечје дигну своје борбе у што виши план. Он се труди да ствари гледа у њиховој целини. Он негује стрпљење и човечност. Он има осмех за мудро и за лудо, јер зна за границе овога света и живота. Он је самилосан према непријатељу народа свога, јер крв отимања и глади стоји на свачијем насушном круху. Он је дубоко растужен што је достојанства у човечјем животу тако мало, што једна будала може бацити