Просветни гласник

Познати италијански сдависта и критичар Артуро Кроииа, професор Универзитета у Падови, у својој антологији наших писаца (Ап{о1о^Ја 5егћо-Сгоа(:а), дао је о Стефановићу овај значајан суд: „Његова поезија диктирана је од једног смелог, модерног критицизма, који има неодољиву унутрашњу потребу да превазиђе прошлост и да изналази нове путеве. Врхунац његовог душевног система је нека врста самопревазилажења и усавршавања духа хришћанства са идеализовањем оне модерне космичке љубави, коју је у једноставнијим и спонтанијим изразима св. Фрања Асишки тако дивно опевао. Начин изражавања ове космичности је дат кроз једну револуционарну идеологију, која се одушевљава сунцем, животињама, биљкама, симболима титанизма ... Над читавом његовом поезијом скоро неприметно лебди контрола човека од укуса и од културе, који се никад не спушта у арткфицијелне бизарности или неуметничке баналности." О поезији Свет. Стефановића писали су са разумевањем и италијански естетичари и есејисти Умберто Урбани и француски песник и критичар Филеас Лебег (Ап1ћо1о§ае сЈез роетез уои§озЈауез соп1етрога1п5, Рат 1919) и хрватски песник А. Г. Матош, и многи други страни писци, познаваоци нашега језика и наше књижевности. Звучи парадоксално да су странци имали за поезију српског песника више љубави и разумевања него са-ми српски критичари. Док су Скерлић, Лазаревић и њихови једномишље. ници филистарски масакрирали дивну поезију једнога од највећих песника срп-скога језика, дотле су страни критичари и естетичари са широким разумевањем указивали на високе духовие вредности и несвакидашње песничке лепоте у богатој, разноврсној и сложеној поезији Светислава Стефановића. Данас, после пола века песничког стваралаштва Светислава Стефановићз, почиње се и у нас постепено увиђати давно сазрела .истина да су странци и овога пута били објективнији и правичнији од нас самих. Крајње је време да постанемо свесни себе и да умемо ценити и наше сопствене духовне вредности и нашз властита духовна остварења. Д-р Р. В. Ђисаловић