Просветни гласник

ДА ЛИ ЈЕ СТЕФАН ПРВОВЕНЧАНИ БИО У ХИЛАНДАРУ? ЗанимљЉу повељу српскога великога жупана Стефана, потоњега краља Првовенчанога, манастиру Хиландару пажљиво је издао и марљиво протумачио А. Соловјев (Прилози, V, 1925, 62—89). У њој је нашао једно место за које је поверовао да му даје права тврдити, како је Стефан био на Светој Гори. Ја ћу тај цели одељак исписати: „И си пол\ено\-к>ф«у длн-к жнзнћ чкстћноу СЛ4КНМ10 «И РФДНТ8Л10 • КЛКО Кр4С0ТЛ К4К0 ДРћЖ4НИК МНр4 • К4КО СЛК4 И Бгатиство ■ IV НИЦ1«Л10бће • КкСКОр-к БЖИ« лкжлпжг Кћ ССЕ-к прнал кч« • ПОЛШШЛН кк СбЕ-к СПОДОЕИТк КЛ4ДМК4 ЛЛОИ Тсућ ТО\"ИЖДе ПОКЛОНкНИвити -оу пр-кстк!« кл4дкјчце нше бц « • и ск-ктнлоу неоцтлшеноу бмти ВК урЛЛ^к М( • И СЦ* ГР0Б4 ЧкСТћН4ГО И БГ0К-крН4Г0 СТ4РЦ4 • ГН4 МИ СТ4Г« СПЛи1УН4 МНИЈ^к • СПОДОБЛеНк Бк!ук БкЈТН С НИЛ\к КТНТОрк И САО^житблк • в ижновн^к его МЛНТК4МИ мго." (ЉМет, 70). А. Соловјев је имао на уму ово разлагање када је написао: „И психолошки је највероватније да је на вест о смрти омиљеног му оца Стефан похитао у Св. Гору, чим су му државни послови дозволили, дакле исте г. 1200, после пола године (или после године и по)"; већ према томе, ако се узме да је Стефан Немања умро 1199 или 1200 (ЊМет, 76). За цело ово домишљање А. Соловјева осетио је, међутим, већ Д. Костић да почива на неспоразуму, па је с филолошком пажњом рашчланио најважније место у овом одељку, како би доказао да у њему не стоји оно што је А. Соловјев ишчитао. По његову мишљењу се домишљање А. Соловјева „заснива.. на недовољно тачном разумевању текста...: полшшлк кк с8вк: сподопитк л« (т.ј. да ће ме сподобити) еллдукл длон 1исоуск ...тоуижде (такође ту, у Хидандару) поклонкниког бути (некад, доцније).* ...Н оу ГР0Б4... Г0СП0ДНН4 МИ СК6ТОГ4 СНЛ\ВУМ4 МНИ^к; (а дочек^Х