Просветни гласник

'46 Просветни пласник

одмах и) спфдокдгнк кмућ емтн шоу « ннмк (са Симеоном) ктнторк и слоужнтелв.. Стефан ту казује само своју, „у себи" скривену жељу, „помисао": да се не само поклони гробу очеву у Хиландару па да се врати, него да такође, као и Сава, буде ту монах крај гроба очева; а не казује да му је та жеља извршена као што је извршена указана му част да уз оца и с њим заједно буде ктитор. Зато је за прву жељу и употребио футурални презент (сподеБитћ) а за извршену част претерит (спфдоклбкк бу ^)- И каказ би он то заветник и био, да га је Христос заиста сподобио да изврши помисао, а он је извршио само у пола: дошао у Хиландар, поклонио се гробу и — вратио се, не поставши и мних у гроба очева? Да се и не питамо даље, на пр., зашто о том доласку Стефанову не говоре ни Сава ни Стефан?, јасно је да великом жупану Рашке, с грабљивим Угрима на северу и са завидљивим кнезом Вуканом на западу, нису могли државни послови никад дозволити да се одмиче тако далеко од земље, нити се он одмицао." (Светосавски зборник, I, 1936, 137—138). Први део разлагања Д. Костића, филолошки, несумњиво је тачан, док за други то не могу казати. Такав начин доказизања не важи у критичкој историографији. Да би се ово питање извело начисто, потребно је, пре овега, утврдити, да ли је горе исписани одељак из повеље Стефанове за Хиландар тачно штампан. Љубазношћу Р. Грујића добио сам фотографију знамените повеље, и нисам се много обрадовао када сам с ње видео да је она баш на ономе месту била савијена где се саопштени текст једним својим делом налази, па да би, према томе, за тачно читање требало видети сам оригинал. Али и с фотографије се да ово утврдити: У издању А. Соловјева, на споменутој страни, у десетом реду ја нисам баш сигуран да ли испред ннфелкжћЈ стоји У једанаестом реду је издавач између речи сЈБ-к и «10 д«еитк изоставио и*клн. То је било фатално за тачно разумевање текста*). У петнаестоме реду не стоји еух ^ него Енућ. У наведеноме одељку из повеље великога жупана Стефана мааастиру Хиландару заиста, дакле, није реч о његовој испуњеној

*) Сасвим у истом значењу као овде употребљено је н( кл И у Животу Стефана Немање од Св. Саве: Списи Св. Саве, Збооник за историју, језик и књижевност српског народа ; Прво одељење XVII, 1928, 168.