Просветни гласник

Просветни гласник —

ГТриликом размештаја учитеља Одељење је увек имало на уму празна одељења и школе без наставника. Оно је децембра прошле године, да би се после нереда у земљи што брже омогућио рад по школамл, дало овлашћење среским начелницима да у споразуму са школским надзорницима изврше попуњавање празних школа и одељења из редова прекобројних учитеља. Па ипак остао је велики број празних и школа и одељења, док је у неким местима било још увек прекобројних наставника. Због тога се у августу 1942 приступило изради опсежнијег размештаја учитеља за нову школску годину. Он је рађен по овим принципима: свака школа мора имати бар једног наставника; школе са два или више одељења морају имати мушкарца управитеља; брачни парови морају служити у истом месту. У изради размештаја учествовали су и окружни школски вадзорници којима је претходно било стављено у дужност да на терену проуче школске прилике својих округа. Наетавници народних школа, нарочито они по селима и оптерећеии породицама, врше своју дужност под тешким приликама, борећи се уз то и са материјалним недаћама. Да би им унеколико помогло, Одељење је израдило Уредбу која је озакоњена и по којој су дужне управне општине да учитељима осигурају стан по цени која неће бити већа од суме коју Примају на име станарине. Сем тога, општинске власти дужне су да о своме трошку преселе учитеље, премештене по потреби службе, из једног места У друго, ако не постоји железнички саобраћај. У неколико махова Одељење је, поред овога, зпеловало на окружне начелнике да утичу на сеоске општинске вда-сти да учитеље снабдеју основним животним намирницама по утврђеној цени. Том приликом скренута је пажња општинским управама да ће их Министарство, ако не обезбеде животне намирнице учитељима, оставити без наставника. Овакав поступак им-ао је успеха. Скоро у свима окрузима општинске власти одазвале су се радо тражењима власти и снабделе учитеље основним намирницама по сношљивој цени. Поред осталога скренута је пажња окружним и среским начелницима да се у своме раду руководе увек пуном објективношћу и да извештаје и предлоге достављају после свестравог испитивања сваког случаја. Исто тако Одељење је једним расписом забранило у административној преписци уобичајени израз „с молбом на надлежност", који ништа не говори, и тражило да се уместо тога израза дају образложени предлози и извештаји. Сем ових крупнијих, Одељење је решавало и друга персонална питања својим одлукама, наредбама и расписима. Тако је враћен у службу већи број учитељица, жена ратних заробљеника које' су биле погрешно отжуштене или пензионисане. Обраћена је пажња на одевање и понашање учитељица у школи и наређено школским надзорницима да о томе поведу рачуна. Учитељски приправници који су навршили 5 година службе па због ратних прилика нису положили испит, задржани су у служби до краја 1942 године с тим да за то време положе стручни учитељски испит. Често боловање наставника ометало је правилан рад у школи, па је Одељење преко Министарства социјалне политике и народног здравља и посебно скренуло пажњу лекарима и школским надзорницима да се предлози за боловање не дају олако.