Просветни гласник

и — уступа место другом народу, другом народном прптципу. Дотични народ, истипа, и даље биолошки остаје, али само као безоблична маса, без духа и самосвести, угашене културе. 2) НАЦИОНАЛНО-ПОЛИТИЧКИ ПРОБЛЕМ ПРОСВЕТЕ У овом осветљењу истиче се до трагнчне пластичности знача] националног културно-просветног момента. Пропаст једног народа бива искључиво са разорењем и уништењем његовог народног духовног принципа. Зато сваки духовно живи и бодри народ носи у себи неодољиву снагу, снажни метафизички нагон да очува свој дух, да се свакочасовно афирмира, да непрекидном борбом очува и ојача своје духовно ја. НароднИ колективни дух чини ово и несвесно, по дубоко скривеним таблицама свога назначења. Смисао је постојања државе на овом плану да ту потсвеску, културно-просветну актизност народа доведе до самосвести, да је заштити, појача и стилизује. Ако је држава израз и инструменат народне политичке вОље, мора да уложи све напоре, да културно-просветгш нерв, свакако најживотнији у народно-просветној структури, одвегује у два правца: у правцу економског стваралаштва и у правцу народног опстанка. Овај други посао, посао одбране народног духовног суверенитета, јесте од примордијалног, чак судбоноског значаја по народну заједницу. Ако држава превиди и прекебрегне политичку важност и нужност иросветно-културног бнћа народног као план, систем и организацију, она је превидела и пренебрегла први разлог и узрок народног опстанка. Превиђањем своје политичко-просветне улоге и мисије она је пренебрегла и саму себе. Она ради не само на народном већ и на своме уништењу. Јер са гашењем народнопросветне целине гаси се неизбежно и држава као синтетИчка израз народне воље. Постоји иманентни закон духа: духотзЈга експанзија. Он је неумитан као закон природе. 3) КУЛТУРНО-ПРОСВЕТНА ВОЉА НАРОДА Народни дух је ношен културно-просветном воЉом народа. У овом смислу народ је сам собом остварио читави аутохтони свет духовних вредности. Тај свет, створен вековима, из многобројних историских ситуација, објективирао је унутрашње биће