Просветни гласник

66

Иросветни гласиик

корисну радну снагу. Због тога је Одељење донело одлуку по којој се учење у вишим народним школама своди на две године. Досада је отворено 255 одељења више народне школе. IV Наставиа питања Нове прилике које су настале после 6 априла у нашој земљи изискнвале су промене и у настави у нашим народним школама. Стога је пре свега привремено измењен Наставни програм из националне групе предмета. Рад на Наставном програму настављен је и даље. Тако је крајем прошле школске године израђен у овом Одељењу При-времени наставни план и програм за више народне школе као и упутство за његову примену. Почетком ове године у овом Одељењу израђен је нов Наставни план и програм за основне школе. По овоме Пл.ану и програму број предмета сведен је на мањи број и груписање извршено према савременим педагошким схватањима. Исто тако израђен је и Пројекат наставног плана и програма за V и VI разред народвих школа. По овом Пројекту предвиђено је да учениди виших народних школа добију довољно разноврсног, практичног, корисног и потребног знања за »сивот. Предвиђа се да ученици сеоских школа поред осталога добијају више знања из области пољопривреде, а ученици варошких школа више знања из области занатства, трговине и индустрије. Услед наеталих прилика настава у школама била је нередовна и рад није могао без тешкоћа да се обавља. Многе школске зграде биле су порушене или заузете од војних јединица. Поред овога многе школе нису имале лреко зиме огрева. Да би се нпак настава продужила издато је наређење да се организује рад са ђацима појединачно или групно по приватним домовима и то по договору са ђачким родитељима на родитељским састанцима или пак да се настава обазља једанпут или двапут недељно у школској згради ако се за те дане може да осигура огрев. Исто тако услед недовољне исхране многа школска деца нису могла са успехом да прате наставу. Ради тога издата су наређења у заједници са Српскнм друштвом Црвеног крста, да се при свима школама где је то потребно организују школске кухиње, ради исхране сиромашне школске деце. Ова акција наишла је и на разукевање код богатијих ђачких родитеља и они )е новчаним прилозима и другим обилато помажу. Чувајући леп обичај који је до прошлог светског рата одржаван у Србији, Одељење је донело одлуку да се рад у народним школама школске 1941/42 године заврши па Петровдан 12 јула школском свечаношћу. Уведени су и свечани испити. У вези са тим издат је распис да се одлични ученици награде о Петровдану и да се превођење ученика врши с обзиром на испитне оцене и оцене преко године. Ово враћање старој традицији српских школа показало је одличне резултате, те је Одељење израдило и предложило измену у Закону о народним школама у том истом смислу. У тесној вези с овнм наређено је да се на крају школске годиие приређују изложбе ученичких радова, како би се на тај начин могли видно да покажу резултати ученичког рада у току године. Да не би изгубили годину ученици оних школа у којима се рад није обављао било због немања наставника или због нереда у земљи, донета је