Просветни гласник

148

Просветни гдаеник

посвећивалн и у математичку литературу на другим језицима улазили. Нажалост, из моје генерације готово нико се тој студији није доцније одао, мада смо неколицкна нас на испитима из овог предмета у обе године добили одличне оцене. У другом семестру прве године започињала је и настава из физике. Овај предмет је предавао проф. Коста Алковић. Слушаоци су били осим нас, уписаних студената философије, још и наши другови с техничког факултета. К. Алковић је био покрупан човек, доброг здравља и врло добре нарави. Пењући се уз оне монументалне степенице од црвеног мермера у слушаоницу за физику на првом спрату Капетан-Мишине зграде, он је улазио на час готово увек задуван и с крупним грашкама зноја на лицу тако да је сматрао за потребно да се ђацима као извини што га корпуленција и године принуђавају да се најпре за један или два минута одмори и предахне. То је, дабогме, производило код студената извесну веселост, па је он поред осталог и стога у нашим очима још од првог часа био врло симпатичан наставник. Писца ових успомена је он уочио од првог часа као ђака крагујевачке гимназије, у којој је он био пре тога министров изасланик на испиту зрелости, и одмах изразио своје радовање што га види међу својим слушаоцима. Он је говорио одмереним темпом, јасно и прилично популарним језиком, очевидно трудећи се да свој, и иначе занимљив предмет учини још занимљивијим. У говору је мало врскао и више пута као извињење и с осмехом указивао на мали недостатак његових предњих зуба — били су му испали један или два секутића, — ако би то био узрок да ми погрешно чујемо и забележимо какав необичнији или страни термин, којим се он иначе ипак радо служио. Алковић је физику предавао углавном по уџбенику немачког универзитетског професора К. \*/1е5пег-а и мада је у своја предавања уносио немало математике, па и оне више, ипак је, предочавајући нам покаткад нашу каријеру будућих гимназиских професора, та предавања иззодио поглавито у обиму уџбеника експерименталне физике. Почињући излагањем појава и закона кретања, он је уобичајени механички део физике — механику чврстих, течних и гасовитих тела — обрађивао искључиво на математичкој основи и томе посвећивао цео други семестар прве године. Како ми у то доба још нисмо били упознати с диференцијалним рачуном, а он је своја излагања