Просветни гласник

На Великој школи у 1883—1887 године

жевном вечеру читао је још и А. Нупгаћ неку своју краћу приповетку из серије својих „Капларских прича", а било је и неких других уметничких производа. Наша етудија је врло интересовала поред осталих књижевних људи нарочито још и пређашњег, а и потоњег, шшистра просвете, Алимп. Васиљевића, који је био ирисутан и изјављујући нам своје допадање замерио само што смо, како му је изгледало, мало или недовољно поменули његов рад на том пољу. А он је чак писао и расправу 0 психолошкам особинама српског народа! У ствари нама ое није чинила његова студија о том ни довољно крнтична ни довољно исцрпна, нити нам је била намера говорити о теми коју је он расправљао. Стога ско само, и то узгредице, забележили његов рад, као и неке друге. Уостзлом, та наша студија штампана је убрзо после тога у једној свесци „Отаџбнне" Владана Ђорђевића, који се врло ласкаво захвалио писцу на сарадништву у његовом часопису. 1 ) У ово доба у „Побратимству" се још више истицала жеља за неким живљим радом у духу његове основне мисли. За активирање књижевне делатно-сти постојао је у крилу дружине нарочити „књижевни одбор", коме је писац ових врста још од пре тога бно претседник, а у коме су чланови били Бр. Нушић и Јов. Цвијић. Претседник „Побратимства" био је неко време (1885/6) Влад. Цонић, па га је у 1837 замекио писац ових врста. Тада је на једиој седници „Побратимства" и Јов. Цвијић читао један свој оглед О нашој географској терминологији, критикујући извесне, у нас устаљене географске називе и комбатирајући нарочито списе тада још хонорарног професора географије, пуковника Јов. Драгашевића. Мислим да је и Цвијићева доцнија расправа Ка познавању Крша Источне Србије добила основу као ђачки рад у нашој дружини. Исто тако и Нушић нам је једие седнице дао свој приказ познатог немачког критичара Л, Бернеа, кога је он и иначе почешће међу нама истицао. Ипак поред свега тога жељени, интензивнији књижевни рад није се ни тада много разликовао од ранијег, — погдавито зато, што се сад силом

*) Иако је та студија писана као увод у једну мању серију чланака.. У којима се намеравале приказати извесне психолошке особине нашег народа, ми се, нажалост, одведени догађајима у живсту на друга поља рада, нисмо вшпе бавили тим проблемима. Просветни гласник бр. 5—6 8