Просветни гласник

Поводом стогодишњкце смрти к»егин>е Љубаш. 131

и обштества, коју ми сви заиста у пуној мери уважавамо, извидао сам се дужности мојом спрема мог високог Господара и спрема сени Светле Покојнице, која дужност мени забрањује ишто учинити, што би и најмањи повод к распри подало; протолковао сам узроке зашто ју желимо у Крушедол пренети, и да из тога поступка ништа друго не толкује, развје жељу нашу, Књагињу на најудобнијем за н>у месту положити. После дугог разговора, најпосле он дода, да се само не тужимо на општество због они два безсмисленика, кои су нас увредили. — Ја сам му одговорио, да ми између поступка власти земунски и новосадски спрам наши људи никакве разлике не чинимо, будући да обе ове власти владају се спрама нас сходко основателним оснозоположенијама человека — и светољубија, а што се обштества тиче, премда иаши људи не имају се ништа тужити ни на обштество земунско, будући да само неколико поедини лица тамо се нашло која су иј секирала; ничим мање са обштеством новосадским много се похваљују, будући да овде ни онакози појединиј угризача не налази се, и да и ваша Светлост и књаз Михаило ово све достојно уважавати умете, и благодарите. Најпосле додам, да ја сад не могу повраћати учињене кораке код г. Командирендера, у Карловци и у Крушедолу, и тако остане ствар при том да се Госпођа у Крушедол однесе. Имајући кроз Карловце тело пренети, дали смо је огласити у карловачким церквама, и ту је мој пријатељ познакик и нарочито г. Стефан Хаџић содејствовао, те је у велико звоно оглашена, јербо епископ г. Хранислав ние смео изјатија правити, и дао ју огласити обични звони, на кое се толико увређено нашло обштество, да су сутрадан заседанија держали, и закључили, да епископ не има право у обштинска звона мешати се, и ко боље плати, ономе да већа звона и звоне; а г. Хранислав чуем да се вајка, да није требало њега ни питати, а кад су га питали, он ние могао сам собом изјатија чинити. Што се тиче погреба, ми смо се много о томе разговарали, у ком степену торжества да се оно учини. Случај је, Господару, чрезвичејни, ви сте великиј муж не само за Н. Сад, но ви у Европи фигурирате. Она је ваша госпођа, трефила јој се смрт у Н. Саду, у најсјајнијем обштеству сербском, где се највеће параде обично чине. Овде има богати граждана, Немеша, Спана, високи официра,