Просветни гласник

182

Просветни гласних

генерада, владика, митрополита кои умру и погребавају се. Сви смо се согласили, да се у оном степену торжества погребе, кои је у овом месту највиши. Тако смо дали огласити ју у све церкве чзше, католическе и протестактске. Направили смо леп сандз^к који смо споља зеленом кадифом, а изнутра белим тафатом об шити, и позлађенкм куглама уместо ножице скабдети дали. Упо требили смо све еснафе и дуплире варошке, који су сваки сво, барјак у параду изнели, кои је било 8 и к тому небо, као тр говачко знамение барјака. Гимназија такође изнела је свој барјак. И ми смо, нашег људства рзди, направили један сербски прекрасан барјак са грбом сербским и надписом Госпођиним с једне, и с друге стране с ликом св. Биколе, кои је барјак до Крушедола ношен, и тамо у церкви за спомен код архимандритског стола остављен. Нагтавили дмо више грбова на рипиде, на сандук, на крстове, ка коље, на дуплире и т. д, кзјО и за спомен у манастиру и код лица, која се за овај погреб интересирају. Свјашченстза је било обученог и необученог взлико множество, и сам г. Хранислав епископ чиппо је торжество при опелу, но ине могао ићи кући да сав спровод учинк, ово због слабости, а и због превеликог стеченија народа, кога је толико било, да се једва пролазило. Командирендер послао је варадинску банду. И тако је спровод био торжествен и великолепац, дз је свако живо кззало, да овакове параде досад ннт је у Н. Саду, нити у Карловцима и у Крушедолу било. У недељу био је погреб после подне, Тело су носили саветници, официри, иачелници и кметови наизменице. По жел>и све господе гг. Јована и ЈесЈзрема и самог добродушног младог књаза ја сам гозорио надгробко слово, за кое са свију страна захтевају да се печата: но досад нисам имзо времена дати га у печатњу, а кад буде готово, послаћу вам га. Орде вам прикључавам само позиватељну цедуљу на погреб, и стихове кои су на ову жалост сочињени. Послаћу вам и три грба по првој прилици да се нађу при вама, а можете дати кои и г. барону Сими или кому заповедите. ■— Ту ноћ преноћило је тело у церкви. Сутрадан у понедељник у истом торжеству ишло се у Варадин, Силни је народ опет тако скупио се био, да се то једва пролазило, пуни пенџери су биди, и кровове су људи разваљивали. Наши су ју кепрестано опет раигменце носили кроз цео дунавски сокак, и преко ћуприје, и кроз Варадиа чак до иза целог града,