Просветни гласник

Поводом стогодишњице смрти кнегиње Љубице

183

где је на кола сандук постављен. Најторжественија сцена чини ми се била је на ћуприји где се на сред среде састане новосадски и карлозачки спровод, као на месту где се епархије бачка и карловачка деле. Ту се сад свештенство обе епархије помеша, новосадско у цриом, а карловачко у кајсјајнијим васкрсним одеждама, нз једном ђакону сијао се от вас поклоњени стихар. Ту је све стало, и тело је на ћуприју спуштено, и свештенство је цело читало спомен. От како је ћуприје варадинске мислим да оволико множество народа ние на једанпут на себи понела, и сва се гибкала, Одатле се врати свјашченстзо новосадско, но већа част свуче одежде, и из љубави без одежде спроводили су тело. Банда се из Варадина поврати, и кад смо поставили тело на кола, поседало је и људство кое је имало кола, а мноштво је ишло и цешице. Мдади књаз са сестрама, стричевима и стринама и осталим Сродством зачињавао је спровод; а оскудение вашег лица испуњавала је мисао дична и великолепна, да се та сва слава великом имеду вашем чики, будући је Госпођа супруга ваша. — Тако се то ишло до карловачког атара. Но колико множество народа ту нас је дочекало! Чини ми се, да су сви Карловци широм изишли. Ту дочека народ, богословија и гимназија, магистрат и сва господа. Иконом дворски —• будући је протосинђел као настојатељ Крушедола тамо бити корао — са архиђаконом и протођаконом обучени. Сва звона карловачка звоиила су одма, како смо ми на атар ступили; ту сиђемо сви с кола, коих је сигурно 300 било, и ишло се пешице до вароши и кроз Еарош, где је на сред пијаце мој пријатељ као најстарији свјашченик са сузама спомен чинио. Одатде се опет ишло пешице до иза вароши, где тело опет на кола постављено буде, и тако опет са обученим свјашченством карловзчккм ишло се чак до Крушедола, где најпре Хаднађ у униформи са вармедски четници изиђе. Али кад доиђемо на брег, с ког се у дол Крушедола спушта: тог множества народа описати није могуће! Сав брег начичкан и долина сва п^ша препуна: а звона манастирска јаучу! Ту се слегло народа из Ирига, Митровице, Руме и из прочи села. Мој брат нови капетан и капетан Бркић чак су у Н. Сад изишли. Калуђери силни обучени су били, а пред њима гргетечки архимандрит Љубибратић. Протосингел Иванковић дочекао је тело у манастиру необучен, Ту се опет скине сандук с кола, и носили су га наши наизменице до у порту,