Просветни гласник

Просветни гласних

гориске столове са етажерима за реактиве, с једном елемвнтарном капелом за сумпор-водоник и загушљиве гасове, чесму и до сваког стола спроведени довод гаса за горење. Гас се производио карбурирањем ваздуха помоћу лигроина у Беноидном апарату у подруму испод лабораторије, а руковање с апаратом спадало је у дужност нашег служитеља-лаборанта. Крајем првог семестра полагао се испит из неорганске хемије и приступало предавањима из органске хемије, из које се полагао испит у другој половини јуна. Међутим Лозанић нас је још пред крај првога семестра у једном или два предавања упознао с методом квалитативне хемијске анализе, коју је у најкраћим цртама дао у својој 'брошурици Упуство за квалитативне анализе, и по њој увео у студију аналитичне хемије. Тако смо нас неколико (углавном тројица) постали и редовни похађачи лабораториских часова и у другом семестру приступали већ и квантитативним хемиским анализама. За тај циљ служили смо се нарочито делом К. Ргезешиз-а, 1 ) на које нас је и сам Лозанић упућивао. Доцније консултована су и друга. Професор Лозанић био је врло педантан и скрупулозан човек. Познато је од коликог је значаја ова особина нарочито у раду аналитичког хемичара. Долазећи у нашу лабораторију и упућујући нас на методе испитивања — а он нас је готово сваког дана обилазио, давао савете и у почетку чешће и пропитивао он је нарочито настојавао да и ми стекнемо потребну прецизност и скрупулозност у посматрању и раду, па би се покаткад и врло оштро обрецнуо на поког студента, кад би опазио коју од обичних ђачких немарљивости или неозбиљности. Ово се баш није допадало многим од наших другова, који су иначе такође започињали курс из аналитичне хемије, па су сад већ и због ове професорове строгости или неуредно долазили или уопште остављали и лабораторију и хемиске студије уопште. Уосталом, Лозанић је у ово доба и сам био забављен неким својим студијама из органске хемије, а мало доцније у друштву с Љ. Клерићем, који му је био нераздвојни друг, пажњу је увелико скренуо на проучавање њихсве заједничке концесије живиног рудишта код Шупље стене на Авали; тако га није много ни бринуж) што се

1) С. К. Ргезепшз, АпЈеНип^ г. чиапО! сћет. АпаЈузе, Вгаиласћ^. 1875.1887. I Ц.