Просветни гласник

На Великој школи у 1883—№37 годнне 145

релативно мали број слушалаца посвећује науци коју је он заступао. Он је још раније био објавио приличан број својих оригиналних радова не само у Гласнику срп. ученог друштва — то је друштво било зачетак. будуће Срп. краљевске академије наука — већ и у Часопису немачког хемиског друштва (Вег1сћ(;е (3. Јеи1зсћ. сћет. СезеПзсћаГ!), у Хемиском централ. листу (Сћетгзсћ. 2еп1гаЊ1а11) итд., али је то све ипак утицало само на мали број његових студената да и сами јаче пригрле ове студије. Дабогме, да је Лозанић поред свега тога био у великом поштовању код студената, и то баш стога што је у то доба у нас сарадништво . на науци у туђем, и то великом свету, било везано готово једино за његово име. А тим се поносио и цео факултет. Лозанић је и иначе у приватном саобраћају с ученицима био, истина, строг, ■ <али врло правичан и хуман човек. Лозанићева предлвања нису била везана само за прва два семестра наших студија на факултету. У другој години ми смо код њега слушали хемиску технологију, за коју је он такође био израдио нарочити уџбеник. Од тога дела изашл-е су само четири свеске 1 ) — дело је остало недовршено — и предавањг нашег професора била су готово текстуално везана за садржину ових свезака. Само још неке сировине и индустрије, непоменуте у тим свескама,. излагане су у току другог семестра те године, — махом у обиму и по делу К. \^а^пег-а,*) по коме су и остале ствари из ове науке највише и обрађиване. Лозанић се у овим предавањима нарочито задржавао на технологији воде и горива, може бити и зато што је у Београду у то доба питање о тим сировинама и њиховом технолошком значају било врло акутко; он је тада улазио и у комисије београдске општине, у којој је питање водовода већ било на дневном реду. Осем тога, извесна вежбања из аналитичне хемије -— анализе вода, калориметрија итд. —, којима смо се нас неколико бавили у лабораторији, оправдавала су његово задржавање на тим партијама. Интересантно је да се некако у то доба чула у нашој књижевности и једна критика баш на прву свеску Лозанићеве Хем. технологије, при чему му је замерано: заштс

1 ) 1887—1894. *) АУаепег ИапЉисћ сЗ. сћепмзсћ. Тесћпо!. Г.еЈргш' 12. АиП,