Просветни гласник
т
проез егт гаасат
Наставиик мора у нижим разредима утврдити формалне и садржајне грешке и трудити се да их исправља како при усменом тако и писменом изражавашу ученика. Грешке усменог изражавања исправљају се у свакој згодној прилици па и при извођењу наставе, пошто је оно темељ правилном писменом излагању, ако ћемо по Вуковом „писати онако како говоримо". Опште грешке најцелисходније је исправљати заједничким радом учитеља и ученика, односно читањем задатака у разреду. Правописне грешке наставник може само обележити видним знацима и захтевати да их ученици сами пронађу и исправе. Честе и опште грешке како правописа тако и облика речи, напишу се на школској табли па се уз суделовање ученика испразљају. Ученици у IV разреду могу међусобно измењати задатке и један другом исправљати. У разреду се може неговати и међусобна критика и оцена рада писмених састава. Први часови малих критичара биће врло оштри, јер ће посматрати и оцењивати рад субјективно, Лични моменти играће пресудну улогу. Они ће пре запазити рђаве особине задатака него добре. Психичка оеобина „да се у туђем ©ку пре види трун него у своме ивер", овде долази до изражаја. У овим заједиичким вежбама оцеие и проналажења греижи у писменим саставима, наставник мора бити обазрив да се код деце не образују поред добрих и рђаве особине, као што су: суревњивост, пакост, злоба, ривалство и мржња. Успех је неоспорно постигнут када деца почињу критички, поред рђавих, да приказују ш истичу н добре стране у писменим саставима. Не можемо пропустити ову прилику а да при крају у неколеико рефлексија, не укажемо на важност и улогу домаћих задатака у писменим саставима, Неки дидактичари оспоравају њихову потребу. Они примећују да је деци доста оно што раде и науче у школи. Она су много иретрпана учењем и ако им се задају задаци да их и код куће оаде не остаје им довољно времена да се играју. Треба имати на уму да је дечја игра биолошка потреба као и храна, те се и о њој мора водити рачуна. Деца имају право на игру исто толико колико и на родитељску негу, само и игра мора бити стално под надзором старијих. Затим многа деца немају потребан комодитет код куће. Немају стола ни столице, а у зимске дане, ткм пре у овим ратним приликама, немају вечгрње осветдење. Саетају им млађа или старија браћа