Просветни гласник

Б едешке

225

Дошло се до уверења да у упоређењу са овим чиниоцима ишчезава ева ова гломазна хрпа разноврсних поука, савета и правила који се црпе путем сухопарног учења наизуст из моралистичких књига и путем механичхог слушања разних моралних предика и проповеди, и да то никад не може бити и није мерило за постигнуће циља. Утврдило се, најзад, да овакав начин наставе и васпитања наноси огромну штету у сваком оном случају кад се запостави или уопште пренебрегне непосредно лично посматрање, лично искуство, лично суђење и лична делатност. То је мисао свих модерних писаца који се баве овом граном васпитања н самоваспитања деце. Стога сви ови писци тврде да се путем овога начина васпитања и наставе, тј. помоћу сопственог посматрања ствари и догађаја као и помоћу сопственог посматрања самога себе могу стећи јасни и темељити појмови из свију знања, и да је то уједно и најсигурнији пут за моралну изградњу саме личности. А то и јесте оно што од нас живот искључиво тражи; тражи због тога што се ништа не учи због саме школе, због знања као таквог, него због добро схваћене користи која отуда за живот проистиче. То су стари римски педагози сажели у својој пословици: „14 оп зсћо1ае зе (1 уИае ШзсЈтиз" — не учимо ради школе него ради живста. А за живот, како каже и један од зачетника модерне педагогије, „не треба спремати учител»а и свештеника, лекара и инжењера, него ваљаног грађанина, човека од срца, од ума и добре воље, јер само од техвих људи друштво и држава могу имати трајне користи." А да се то постигне нису довољна сухопарна књишка знања вз школских уџбеника, није довољно само на тај начин учити и васпитавати ученика. Много је важније, управо пресудније, ваљано упутити ученика ва саморадњу, на сопствено самоваспитање и на томе тешком путу до крајњих граница могућности истрајати. За ову сврху, као и уопште за осталу школску наставу, постоји довољан избор погодних средстава. Пре свега овде, уз непосредно посматрање, долази у обзир добар избор студија, преко којих се може стећи не само честито и сређено знање, него и завидна моћ самостадног закључивања и самосталног доношења одлука. Сем тога, ту се мора имати у виду и избор читања корисних књига, чија ће излагања употпунити уско обрађене задатке из школских уџбеника и помоћи да се зналачки врши дотично занимање, када се у јавни живот н тешку животну борбу ступи. Истина, ово се односи већином на онај део васпитања који је познат под именом умног васпитања, док на морално васпитање првенствено утиче пример који се црпи из свакодневног живота, нз понашања родитеља, наставника, старешина и другова. Ту писана правила и механичко бубање напамет скоро нишга не вреди. То је, уосталом, и сувише дугачак, заморан а донекле и узалудан пут. То су лепо и Римљани исказали у својој изрецн: ,Хоп§ига Нег рег ргаеоер!;а, ћгеуе е1 еПсах рег ехетр1а" (Дугачак је пут кроз учење правила, краћи је и бољи кроз примере. Не мање је важно по живот детета — будућег грађанина — водити бцагу в о његовом физичком самрвасиитању, аогсшму кеда се заа да од