Просветни гласник

224

Просветни гласник

небески", па да се човек домогне небеског царства, јер како и наша народна песма каже: „Земаљско је за малена царство, „А небеско увек н до века. Како је ово доба са својим начином васпитања дошло у оштар сукоб са васпитним методама старих Јелина и Римљана, наступило је ново доба које је у васпитању и уопште у књижевности и уметности познато иод именом хуманизма. За време његово, које се обично рачуна од 1450 до 1600 године, радило се на томе да се доведе у склад начин васпитања грчко-римског доба са васпитним смеровима хришћанске ере. Најзад је наступио и период модерне епохе како у васпитању тако и у целокупном животу свих народа. Тај период, са својим разним изменама и допунама, задржао се и до данас, али је уједно отшкринуо врата новим видицима и преваспитању свих народа после ове страшне катаклизме коју човечанство у свакодневном страху и бризи за сутрашњицу преживљује. То модерно доба после хуманизма дошло је као логичка иоследица многих крупних друштвених, научних и политичких догађаја. Главни утицај на то имале су значајне културне и књижевне тековине преко разних књижевника и научника хуманистичке школе. Упоредо са тим наступило је постепено и изразитије формирање националности уз стварање и своје посебне књижевности. Ова, пак, књижевност са своје стране лагано и мало помало, без обзира на сметње и забране, потискивала је латински и црквени језик и замењивала их својим народним језиком, по оној Вуковој: „Пиши како говориш." Уз ово наишао је огроман развој свих природних знања, а све то заједно допринело је да се изврши и иотпун преображај личности. На тај начин пропала је личност средњег века; пропала је слепа потчињеност цркви и уопште власти. Место такве личности почела се изграђивати нова личност, којом се више не управља заповешћу споља, него личност којој путоказ за управљање у животу долази изнутра, из њеног разума, нз њеног сопственог Ја, а не никаказ спољни ауторитет. Тако је уједно наступило и доба такозваног аутономног, самосталног морала који извире из богатог врела душе саме личности. Услед тога су почеле бледети и ишчезавати разне традиције и свака мистика, да се на њиховим раскрченим рушевинама изгради разумно оцењивање ствари, да се подигне важност дотле учмалог личног достојанства и истакне предност интелектуалних и моралних особина сваке јгичности , без обзира на њено порекло и друштвени положај. Али ипак кроз све ове мене први и непосредни утицај и власт на васпитање деце имале су породица и школа, од којих је добрим делом свагда зависио правац и начин живота васпитаника. Међутим, кроз ово модерно доба васпитања увидело се да је, у овом погледу, неоспорно много јачи онај утицај и строжија она власт коју личност сама над собом врши и да ]е то најзначајнији и битни услов у внтелектуалној и моралној изградњи сваког члана друштвене заједнице.