Просветни гласник

228

Просветии гласник

могао тачно да измери; ма да су они после испитивалк конхоиду, цисоиду ■ иеке друге које им припадају, ипак због тога што нису можда довољно уочили њихове особине нн ове као ни оне прве нису узели у обзир; или пак 8бог тога што, видећи да знају само мало ствари о конусним пресецима, и да ту остаје још много, у погледу на оно што се може да уради са лењиром и шестаром, што не знају, они су сматрали да не треба да почињу са тежим градивом. Али пошто ја сматрам да неће отсада они који буду умели да се служе геометриским калкилом овде изложеним наћи довољно ствари због којих би се задржали када се ради о проблемима равним или чврстим, сматрам да је умесно да их позовем на друга истраживања где им никада неће недостајати вежбања." (Геометрија. Друга књига). Захваљујући његовој новој методи, геометриском калкилу Декарт је у стању да математкчком истраживању постави нове задатке, отвори нове домене. Тако је он био у стању да домен геометрије прошири на све алгебарске криве; трансцендентне рачунао је он у механичке. Декартова подела кривих на геометриске и механичке показала се као оправдана. Али до дефинитивног објашњења ове поделе дошло се тек са Кошијем и Вајерштраеом. Наука није остала на становишту Декартовом него је геометриски домен још проширила: од алгебарских дошло се до аналитичких функција у смислу Вајерштрасовом. Ово проширење је омогућено, пак, усавршавањем и проширењем методе; од „геометриског калкила" дошло се до „инфинитезиналног калкила". Д-р Радпша Митровић

ИСПРАВКЕ У броју 3—4 на страни 82 Еспод чланка г. дра А. Соловјева „Правни положај српског сељака и занатлије у средњем веку" изостала је напомена под текстом: „Овај чланак био је спремљен од писца као популарно предавање на Народном универзитету, за које је он искористио своје раније објављене радове. Штампа се по жељи Уредништва као поучна лектира, пошто обрађује једно иитање од ширег значаја." У истом чланку треба исправити ове штампарске грешке: на страни 87 ред 7 одоздо уместо чл. 210 треба чл. 201; на страни 89 ред 12 одоздо уместо „бегају од" треба „бегају под".

У броју 1—5 „Просветног гласника" за јануар—фебруар 1943 поткрале су се у чланку „Философија а аолитички живот" ове штампарске грешке: На страни 48 ред 6 одоздо стоји: „плаћева сталежа", а треба: „трећега сталежа". На страни 49 ред 1 одоздо стоји: „асимилирано", треба: „елимирано". На странн 51 ред 13 одозго стоји: „асимилирања", треба: „елимишфвал ".