Просветни гласник

1

ЗМАЈ, ВЕЛИКИ ДЕЧЈИ ПЕСНИК

Велики део свога књижевног стварања Змај је посветио деди. Неколико збирки песама, лист Радован и двадесет година Невена сведоче да овај посао није био случајан него са љубављу и плански. Змај је имао зато потребно осећање породичне љубави и другарства. Успомене на рано изгубљену мајку, на малу сестру, на стару рођаку, тетка Мику. која је народним песмама и бајкама развијала клицу Змајева талента, на рођаку поред чије је болесничке постеље заволео Ружу Личанин, доказују чежњу за породичним животом. У животу је, међутим, ова чежња била остварена колико и сан. Десетак година наизменичности среће и бола: у љубавном заносу, у рађању и умирању деце, док није задата последња, најтежа рана. У Руж шој самртничкој сузи Змај осећа не само тугу растанка, него и предвиђање краткога века њиховом последњем детету. У најтежој патњи, када је осећајни живот налазио само у снозима, Змај у души зачује жељу својих драгих покојника; Где год је Српче које Љуби га место нас! Само љубављу према свој српској деци Змај се спасао од трагике Усуда да мора изгубити све своје, па и што заволи и назозе својим. Зато Змај очински окупља око себе све „ситне голубе" да их у чело пољуби. Његове песничке збирке имају нежне, интимне називе: Чика Јова српсксј деци, Чика Јова српској омладини, Српчади свој и свуда, Здатна књига за децу.